Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i zemalja Merkosura - Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja - ne može biti primenjen bez odobrenja poslanika Evropskog parlamenta (EP), koji će sledeće nedelje glasati o pravnom izazovu vezanom za sporazum.
Međutim, iako je prošle nedelje od strane većine zemalja članica EU formalno odobren, Merkosur sporazum još uvek nije "siguran".
Nekoliko zemalja, predvođenih Francuskom, ostaje protiv ovog sporazuma, tvrdeći da bi on izložio evropske poljoprivrednike nelojalnoj konkurenciji zbog blažih proizvodnih standarda u Južnoj Americi. Te zemlje nastavljaju napore da spreče njegovo stupanje na snagu.
"Potpisivanje sporazuma ne označava kraj priče", napisao je prošle nedelje francuski predsednik Emanuel Makron na X, dok se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pripremaju da potpišu sporazum u Latinskoj Americi.
Pariz je odlučan da borbu nastavi u Evropskom parlamentu, gde poslanici takođe mogu potpuno blokirati sporazum, jer ugovori EU zahtevaju saglasnost Parlamenta za ratifikaciju trgovinskih sporazuma.
Neki kritičari Merkosur sporazuma čak planiraju da ga ospore pred Evropskim sudom pravde kako bi bio proglašen nelegalnim.
Pravni izazov pred sudom
Dva izvora iz Parlamenta rekla su za Euronews da će poslanici u sredu glasati o rezoluciji kojom bi se tražilo od vrhovnog suda EU da ispita zakonitost sporazuma.
Nacrt rezolucije predložili su zeleni poslanici Majdulin Sbei (Francuska) i Saskija Brikmont (Belgija), zajedno sa Manon Obri (Francuska) iz grupe Levice. Ukoliko dokument bude usvojen, Parlament bi mogao osporiti zakonitost mehanizma "uravnoteženja" u sporazumu, koji omogućava zemljama Merkosura da preduzimaju kompenzatorne mere ako budući zakoni EU smanje njihov izvoz u Evropu.
Takva sudska revizija suspendovala bi ceo proces ratifikacije. Za protivnike sporazuma, okupljanje većine oko pravnog izazova može biti lakše nego potpuno blokiranje sporazuma.
"Korisno je zatražiti od Suda, izvan političkih dinamika i stavova o Merkosuru, da osigura da sve odredbe budu u skladu sa ugovorima EU i da ne naruše nezavisnost ili zakonodavnu suverenost EU", rekla je Valeri Hejer, francuska poslanica i lider liberalne grupe Renew.
Ako Sud presudi da su delovi sporazuma nelegalni, pregovori sa zemljama Merkosura morali bi da se ponove, iako je Komisija već 25 godina pregovarala o sporazumu.
Ipak, Komisija bi mogla da preduzme mere za privremenu primenu sporazuma nakon što bude potpisan.
Zemlje koje podržavaju sporazum, uključujući Nemačku i Španiju, zagovaraju brzu primenu, čak i privremenu, pre konačnog glasanja Parlamenta, u pokušaju da što pre suprotstave uticaju SAD i Kine u Latinskoj Americi.
Međutim, glavna zvaničnica Komisije za trgovinu, Sabine Vejand, u e-mailovima poslanicima, koje je videla redakcija Euronews-a, naglašava da privremena primena ne može početi pre nego što Parlament odobri sporazum.
"S obzirom na politički kontekst, osetljivost ovog pitanja i nestabilnost ovog Parlamenta, predsednica Komisije bi preuzela veliki politički rizik ako odluči o privremenoj primeni", dodala je Hejer.
Konačna odluka Parlamenta
Bez obzira na privremenu primenu, Parlament mora konačno formalno dati saglasnost za sporazum. Ukoliko sledeće nedelje rezolucija o pravnom izazovu ne bude usvojena, glasanje o saglasnosti moglo bi biti održano između februara i maja, rekao je izvor iz Parlamenta.
Poslanici su duboko podeljeni.
Francuska, Austrija, Poljska, Mađarska i Irska bile su protiv sporazuma u petak, dok je Belgija bila uzdržana. Jedan diplomat je rekao Euronews-u da bi svega 15 do 20 poslanika moglo da odluči ishod glasanja.
U oktobru je 269 poslanika odbilo paragraf u rezoluciji o strategiji EU i Latinske Amerike koji je pozdravljao zaključivanje Merkosur sporazuma, dok je 259 glasalo za.
Pristalice sada nadaju da će prošlonedeljna podrška vlada zemalja EU pomoći da se balans u Parlamentu preokrene u njihovu korist.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
