Evropska unija najavila je uvođenje strožih propisa za izvoz polovnih automobila u takozvane treće zemlje, među kojima se nalazi i Srbija.
Kako je za RTS objasnio Petar Eličković sa portala "Polovni automobili", nova pravila ne znače zabranu izvoza, ali donose oštrije kriterijume i dodatne troškove za vozila koja nisu u potpunosti tehnički ispravna.
Cilj nove direktive je da se napravi jasna razlika između ispravnih polovnih automobila i onih koji se smatraju otpadom, kao i da se pooštri kontrola izvoza starijih vozila.
Prema Eličkovićevim rečima, izvoz mlađih i očuvanih automobila starih dve, tri ili pet godina neće biti sporno.
Problem se, međutim, javlja kod starijih i jeftinijih polovnjaka, koji su godinama bili najčešći izbor kupaca u Srbiji.
Takva vozila će, ukoliko nisu u potpunosti tehnički ispravna, morati da dobiju poseban sertifikat ili da prođu dodatne popravke kako bi uopšte mogla da budu izvezena iz Evropske unije.
Nova pravila uvode i kategoriju takozvanih "vozila na kraju životnog veka".
Reč je o automobilima koji su teško oštećeni, poplavljeni iznad nivoa upravljača, zahvaćeni požarom, sečeni ili sa ključnim sistemima koji se ne mogu popraviti bez gubitka originalnog identiteta vozila. Takvi automobili više neće moći da se prodaju kao polovni, već će morati direktno na reciklažu, što predstavlja najveću novinu u odnosu na dosadašnju praksu.
Podaci pokazuju da je u prvoj polovini prošle godine u Srbiji prvi put registrovano 71.495 polovnih automobila, što je rast od 9,2 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Čak 74 odsto uvezenih vozila starije je od deset godina, dok je 38 odsto starije od 15 godina, uključujući i veliki broj automobila sa Euro 3 standardom, koji je u mnogim zemljama EU već zabranjen. Vozila mlađa od pet godina čine svega mali deo uvoza.
Jedna od najvažnijih novina jeste obavezan sertifikat tehničke ispravnosti za određene kategorije vozila.
Iako će trošak formalno snositi prodavac u EU, on će se neizbežno odraziti na konačnu cenu automobila. Prema nezvaničnim procenama, cena sertifikata mogla bi da iznosi između 1.500 i 2.000 evra, što je često približno vrednosti samih najjeftinijih polovnjaka. Zbog toga je pitanje da li će se prodavcima uopšte isplatiti da takva vozila pripremaju za izvoz.
Iz tog razloga, realno je očekivati da će veliki broj starijih i jeftinih automobila u zemljama Evropske unije završiti na reciklaži, umesto na tržištima poput srpskog. Ipak, razloga za paniku nema, jer uredba još uvek nije formalno usvojena, a i nakon usvajanja predviđeni su prelazni rokovi.
Početak primene novih pravila očekuje se za oko dve godine, dok bi puna kontrola izvoza u treće zemlje mogla da zaživi tek oko 2031. godine. Do tada će, kako ocenjuje Eličković, tržište u Srbiji imati dovoljno vremena da se prilagodi, iako će prostor za uvoz najjeftinijih polovnih automobila iz EU biti značajno smanjen.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
