Švajcarska obrađuje 70% svetskog zlata. Više od 2.000 godina ovaj plemeniti metal oblikovao je istoriju alpske konfederacije, pretvarajući je iz siromašne ruralne zemlje u današnjeg pionira preciznosti.
Među Alpima se nalazi zemlja koja se ponosi demokratijom, nezavisnošću i čokoladom. Ipak, Švajcarska se nedavno suočila sa pretnjom po ekonomiju.
Sve je počelo kada je američki predsednik Donald Tramp zapretio carinama od 39% odsto na sve švajcarske proizvode.
Potom je grupa kreativnih industrijalaca otputovala u SAD kako bi oraspoložili Trampa, nudeći mu i jedan sat i nekoliko poluga pomenutog sjajnog metala, prenosi "European Correspondent". Izgleda da je američki lider poklone rado primio, a onda je umanjio carinu.
I tako je zlato još jednom spaslo Švajcarsku.
Zlato iz ledenih reka
Pre dve hiljade godina, na području Alpa su živeli Helvećani, keltsko pleme. Oni su u ledenim alpskim rekama ispirali zlatne grumenčiće, međutim, nisu imali veliki uspeh.
Tokom godina, doline današnje Švajcarske, razdvojene visokim planinama, razvile su različite dijalekte i običaje.
Moderna Švajcarska, kakvu poznajemo danas, osnovana je 1848. godine. Planinske barijere su vremenom savladane tunelima, a Švajcarska je 1853. godine kod Bazela izgradila prvi železnički tunel.
Potom su usledili svetski ratovi koji su posebno pogodili Evropu, ali je Švajcarska ipak mogla koliko-toliko da bude bezbrižna zahvaljujući svojoj neutralnosti.
Tobijas Štrauman, profesor ekonomske istorije na Univerzitetu u Cirihu, objašnjava šta se kasnije dogodilo: "Stabilna zemlja privlači strana ulaganja, uključujući zlato, naročito tokom svetskih sukoba".
Izbeglice koje su pristizale nosile su zlato, ušiveno u postave kaputa, dok su brojne države slale rezerve preko granice kako bi ih sačuvale.
A Švajcarska je svoju otvorenost prema zlatu shvatila možda i previše ozbiljno. Švajcarska narodna banka (SNB) ne samo da je skladištila zlato, već ga je i aktivno kupovala uključujući i naciste.
Decenijama kasnije, vladina komisija je detaljnije ispitala sporne kupovine. Ispostavilo se da je SNB kupila 440 miliona dolara, od ukupno 580 miliona dolara zlata koje je nacistička Nemačka opljačkala od okupiranih centralnih banaka (što danas vredi 7,25 milijardi evra), pri čemu je najmanje 70% potvrđeno kao ukradeno.
Ova procena ne uključuje zlato ukradeno od žrtava Holokausta koje je bilo istopljeno i pomešano u poluge, jer ga je nemoguće pratiti. Iako je upravni odbor SNB od samog početka bio svestan porekla zlata, to ih nije sprečilo da ga kupuju.
Švajcarska posle rata i dalje nije bila naročito bogata. Ipak, kuće i putevi su ostali netaknuti. Dok su susedi obnavljali gradove iz ruševina i počinjali od nule, Švajcarska je nastavila da gomila zlato.
Sa tolikom količinom plemenitog metala na raspolaganju, pojavila se nova prilika koja je zahtevala još jedan veliki švajcarski talenat - inovacije.
Inovacijama do bogatstva - švajcarski recept za uspeh
Sirovo zlato iz rudnika je haotično, pomešano je sa drugim metalima i prljavštinom. Iz jedne tone u najboljem slučaju možda možete da izdvojite tek nekoliko grama pravog zlata. Da biste dobili one uredne sjajne poluge, neko mora sve to da razdvoji.
U italijanskom govornom kantonu Tičino, nekoliko firmi je usavršilo tzv. elektrolitičku rafinaciju. Uzimali bi nečisto zlato, rastvarali ga u kiselini, a zatim propuštali struju kroz rastvor. Joni zlata bi se kretali kroz tečnost i taložili na metalnoj ploči. Rezultat je bilo zlato čistoće 99,99%. Ponekad čak i 99,999%.
Niko drugi to nije mogao da radi tako efikasno. Kako kaže Štrauman: "Švajcarski prosperitet zasniva se na visokom nivou inovacija još od industrijalizacije".
A onda se umešala i srećna okolnost. Šezdesetih godina 20. veka italijanska industrija nakita je procvetala. Sedamdesetih i osamdesetih godina Italija je postala najveći proizvođač nakita na svetu.
Tamošnjim zlatarima je bilo potrebno čisto zlato, ali je Italija imala državni monopol na uvoz zlata, dok su visoke carine i složeni propisi činili domaću preradu komplikovanom.
Međutim, kako se odmah preko granice nalazio Tičino, problem je lako rešen. Do sedamdesetih godina Švajcarska je prerađivala 70% svetskog zlata, obezbedivši ključnu poziciju u svetu.
I to nije sve. Švajcarska ponekad dvostruko profitira od poslovanja zlatom: London i Njujork (dva velika tržišta) koriste nekompatibilne standardne veličine zlatnih poluga (400 unci naspram 1 kilograma), pa prerađeno zlato koje se kreće između tih tržišta mora ponovo da se uliva. I to se, opet, dešava u Švajcarskoj.
Zbog toga je ova alpska zemlja najveći izvoznik zlata na svetu. Iako nema domaće rudnike, godišnje proda zlato u vrednosti od oko 88 milijardi evra - uglavnom Kini, Indiji i Turskoj. Drugi najveći izvoznik, UAE, ostvaruje manje od polovine onoga što Švajcarci izvoze.
Sumnjivo poreklo zlata
Ali, kao što smo već naučili, kada se zlatne poluge istope i ponovo izliju, nema načina da se utvrdi odakle zlato potiče. To svakako privlači sumnjive poslove.
Švajcarska je 2014. prvi put od 1980. objavila statistiku uvoza zlata i nešto nije imalo smisla. Zemlja je uvozila tone zlata iz Toga, male zemlje u Zapadnoj Africi. Ali u Togu uopšte nema rudnika zlata.
Švajcarska nevladina organizacija za transparentnost "Public Eye" pratila je trag sve dok nije stigla do pravog porekla metala: Burkine Faso, druge zapadnoafričke zemlje. U rudnicima razasutim širom te zemlje, deca stara svega dvanaest godina spuštala su se u nestabilna okna bez ikakve zaštitne opreme, radeći smene od dvanaest sati.
Deca su činila između 30% i 50% radnika što Međunarodna organizacija rada označava kao "najgore oblike dečjeg rada".
Zlato je odatle putovalo do Lomea u Togu, zatim do trgovca "MM Multitrade" u Ženevi, i konačno do rafinerije zlata Valkambi.
Godine 2015. Valkambi je negirao sve optužbe i kasnije unapredio svoje procedure utvrđivanja porekla. Nevladina organizacija "Swissaid" je 2020. ponovo ukazala na probleme u snabdevanju; Valkambi je tužio organizaciju za klevetu, a suđenje je i dalje u toku.
Uprkos skandalima, švajcarski regulatori se i dalje uglavnom oslanjaju na dobrovoljne standarde. Uvoznici nastavljaju da prijavljuju samo poslednju zemlju izvoza, a ne stvarno poreklo rudnika - što je nešto na čemu nevladine organizacije insistiraju već godinama.
Kako zaključuje "The European Correspondent", Švajcarsku su bogatom učinile stabilnost i inovacije, ali kada vidite one zlatne poluge, vredi se zapitati: odakle su zaista došle?
(EUpravo zato/European Correspondent)
