Carine od 39 odsto su ogroman šokza Švajcarsku, gore i od najcrnjeg scenarija, prenosi BBC.
Nakon burnih odluka američkog predsednika, Donalda Trampa, to su najviše carine u Evropi.
Na globalnom nivou, četvrte su po visini, iza Sirije, Laosa i Mjanmara (iako će, ako predsednik Tramp sprovede svoju pretnju o carini od 50%, Brazil skočiti na prvo mesto).
Švajcarski "Blick" je carine od 39 odsto opisao kao "najveći poraz zemlje još od francuskog trijumfa u bici kod Marinjana 1515. godine".
A samo nekoliko nedelja ranije, švajcarska vlada je delovala samouvereno.
U maju je u Ženevi organizovan sastanak između SAD i Kine, posredstvom Švajcarske, sa ciljem da se spreči trgovinski rat između dve ekonomske sile, što je predsednici Švajcarske, Karin Keler-Suter, omogućilo i susret sa američkim sekretarom za trgovinu Skotom Besentom.
Izašla je nasmejana. Izjavila je da joj je rečeno da je Švajcarska odmah iza Velike Britanije na listi zemalja koje će sklopiti trgovinski sporazum sa Vašingtonom. Obećana carina je bila 10 odsto što je znatno manje od 31 procenta koji je Tramp najavio za Švajcarsku.
Međutim, sada su te iluzije raspršene. Samo nekoliko sati pred rok 1. avgusta, poslednji telefonski razgovor između Keler-Suter i Trampa nije dao rezultate. Nekoliko sati kasnije stigla je vest: carine neće biti 31%, kako je prethodno pretio Tramp, već 39%!
Zašto je Tramp uveo visoke carine na švajcarske proizvode?
Pojedini švajcarski političari već tvrde da taktike Švajcarske u pregovorima nisu bile dobre, jedni smatraju da su bile previše snaže, drugi da su bile previše servilne. Realnost je možda jednostavnija: Tramp želi velike dogovore, a Švajcarska jednostavno nije dovoljno velika. Nije čak ni jasno koliko su razgovora švajcarski trgovinski pregovarači zaista imali sa američkim kolegama.
Kao ključna tačka spora se navodi trgovinski deficit koji SAD imaju sa Švajcarskom.
Tramp vidi trgovinske deficite - kada neka zemlja više prodaje SAD nego što od njih kupuje - kao ključan problem za Ameriku, iako to mišljenje mnogi ekonomisti ne dele. On veruje da carine mogu da zaštite američku industriju koja decenijama gubi radna mesta jer firme sele proizvodnju u inostranstvo.
Trgovinski deficit SAD sa Švajcarskom iznosio je 47,4 milijarde dolara u 2024. godini. Međutim, ako se u računicu uključe i usluge, koje je Tramp zgodno ignorisao, deficit se smanjuje na 22 milijarde. Švajcarska prodaje više SAD-u (uglavnom farmaceutske proizvode, zlatni nakit, satove i alatne mašine) nego što od SAD kupuje.
Kako bi to pokušala da nadoknadi, švajcarska vlada je ukinula carine na američku industrijsku robu, a više švajcarskih kompanija (Nestlé, Novartis) obećalo je više milijardi dolara investicija u američke fabrike.
Švajcarska je već šesti najveći investitor u SAD-u, sa oko 400.000 radnih mesta koje su, prema švajcarskim tvrdnjama, time otvorene u Americi.
Ali, uravnotežiti deficit izgleda nemoguće. Švajcarska ima samo 9 miliona stanovnika i, iskreno, mnogi od njih ne žele da kupuju američke proizvode. Automobili koji troše mnogo goriva preveliki su za planinske puteve, a američki sir i čokolada... pa, recimo samo da nisu po švajcarskom ukusu, prenosi BBC.
Jan Ateslander, direktor za spoljnu trgovinu u udruženju "EconomieSuisse", koje predstavlja švajcarski biznis sektor, izjavio je za javni servis: "Potrebni su nam pouzdani odnosi sa Sjedinjenim Državama".
Jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Švajcarske počelo je da vodi nepredvidivu trgovinsku politiku, čime švajcarski privrednici gube sigurnost u planiranju.
Šta sada može Švajcarska da učini?
Tračak nade ostaje otvoren do 7. avgusta, kada carine formalno stupaju na snagu. Do tada će švajcarska vlada grozničavo pokušavati da pregovara. Poslovni sektor već upozorava da bi carine od 39 odsto mogle da izazovu hiljade otkaza ako se ne smanje.
Ali teško je videti gde postoji prostor za napredak.
Sa obećanim investicijama i nultim carinama, Švajcarska je već dala sve što je mogla. Jedina preostala taktika sada bi bila kaznena - povlačenje investicionih ponuda, uvođenje recipročnih carina i, nuklearna opcija: otkazivanje kupovine američkih borbenih aviona F-35.
U celoj zemlji vladaju zbunjenost i bes.
U petak, 1. avgusta, obeležen je švajcarski nacionalni praznik, ekvivalent američkom 4. julu. Nakon svog tradicionalnog govora, predsednica Karin Keler-Suter upitana je o carinama SAD-a.
Poručila je da su razgovori sa SAD protekli dobro, ali da je za Donalda Trampa trgovinski deficit bio prepreka. Između redova, jasno je da švajcarska predsednica poručuje da je problem bio Tramp.
Umesto uobičajenog patriotskog slavlja, mnogi Švajcarci osećaju da ih SAD kažnjavaju zato što su jedna od najkonkurentnijih i najinovativnijih zemalja sveta.
Drugi poručuju da je Švajcarska preživela i ranije velike ekonomske šokove i da će, kao i mnogo puta do sada, upravo zahvaljujući svojoj inovativnosti preživeti i ovaj udar.
(EUpravo zato/BBC)
