Nakon što su prošlog meseca postigli "najveći trgovinski sporazum ikada", EU i SAD i polemišu oko toga šta je tačno dogovoreno i ko je više dobio.
Uprkos različitim tumačenjima sporazuma, kojim su dogovorene carine od 15 posto, obe strane su izričito obećale da će ojačati otpornost lanaca snabdevanja, rešavati politike koje nisu tržišno zasnovane i sarađivati u oblasti kontrole investicija i izvoza. Sve to deluje kao prikrivena poruka o smanjenju zavisnosti od Kine za strateške proizvode i zaštiti zapadnih industrija od sve žešće kineske konkurencije, piše Euractiv.
Prema rečima jednog višeg zvaničnika Evropske komisije, ekonomska bezbednost je bila jedna od lakših tema u nedavnim pregovorima između EU i SAD. Korišćenje gotovo identičnog jezika sugeriše da se EU, koja je zvanično posvećena smanjenju rizika, a ne potpunom prekidu odnosa s Kinom, sve više približava oštrijem stavu SAD, smatraju analitičari.
"Mislim da je ovo konačni znak da se EU svrstava uz SAD kada je reč o Kini. Kinezi će to definitivno tako shvatiti", rekao je Varg Folkman, analitičar Evropskog političkog centra sa sedištem u Briselu, prenosi briselski portal.
Peking, koji je ranije oštro kritikovao američke trgovinske sporazume sa Velikom Britanijom i Vijetnamom, reagovao je nešto blaže na sporazum EU i SAD.
"Čvrsto se protivimo svakom potezu kojim se zaključuje dogovor na račun kineskih interesa", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Guo Jiakun prošlog ponedeljka, dan nakon što je objavljen sporazum EU i SAD.
Uprkos opštim obećanjima, Brisel nije ponudio mnogo objašnjenja o tome kako EU i SAD planiraju da zajednički reše pitanje kineskih viškova kapaciteta ili njene dominacije nad svetskim snabdevanjem kritičnim mineralima, koji su ključni za automobile, pametne telefone i druge napredne tehnologije.
Viši zvaničnik Komisije rekao je da se uskoro očekuje zajednička izjava EU i SAD o sporazumu "koja je 90-95 posto spremna", ali da ona neće sadržati konkretne detalje o saradnji u oblasti ekonomske bezbednosti, već će umesto toga koristiti prilično opšti jezik koji će Brisel razvijati u hodu.
Sporazum dolazi i u trenutku kada su odnosi između EU i Kine dodatno opterećeni zbog pitanja ljudskih prava i statusa Tajvana. Kinesko uvođenje sveobuhvatnih izvoznih ograničenja na kritične minerale ranije ove godine, što je bila reakcija na Trampovu uvođenje carine od 145 posto na kinesku robu, uzdrmalo je evropske političare i izazvalo privremene prekide proizvodnje u Evropi.
Povezanost Kine s Rusijom dodatno pogoršava tenzije, jer evropski lideri pokušavaju da održe podršku Ukrajini uprkos pojačanim ruskim napadima i slabijoj podršci SAD.
Međutim, Tramp, koji je ranije hvalio ruskog predsednika Putina i obećavao da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata, nedavno je promenio ton i zapretio sekundarnim carinama Indiji i Kini zbog kupovine ruske nafte.
Neki analitičari smatraju da je Brisel upravo tokom trgovinskih pregovora uspeo da izdejstvuje tu promenu dok postoji i suprotan stav, pitanje da li sporazum EU i SAD zaista predstavlja čvrstu osnovu za ekonomsku ili političku saradnju.
"S obzirom na opštu nestabilnost sporazuma, obećanje o jačanju saradnje u oblasti ekonomske bezbednosti izgleda kao klimava osnova za ozbiljnu transatlantsku saradnju," rekao je Nils Redeker, zamenik direktora u Centru Žak Delor.
Redeker smatra da je evropska politika prema Kini oslabljena unutrašnjim podelama koje su takođe znatno otežale pregovore s Vašingtonom.
Upozorio je na oštre razlike među članicama EU kada je Komisija prošle godine odlučila da uvede carine na kineska električna vozila. Te carine su snažno podržale Francuska, dok im se Nemačka, čiji automobilski sektor u velikoj meri zavisi od kineskog tržišta, oštro protivila.
"Jedna ključna lekcija iz ovog sporazuma sa SAD jeste da EU još nije pronašla svoju stratešku poziciju u brzo promenljivom trgovinskom okruženju.I za sada, isto važi i za njen pristup Kini," rekao je Redeker.
(EUpravo zato.rs)
