Finska prestonica Helsinki oborila je rekord bezbednosti u saobraćaju – punih godinu dana prošlo je bez ijedne saobraćajne smrti. Dok se evropski gradovi i dalje bore sa fatalnim nesrećama, Helsinki je postavio novi standard, a pitanje koje se sada postavlja jeste mogu li i drugi gradovi iz Evropske unije da ponove taj uspeh?
Gradske vlasti Helsinkija i policija objavile su da je poslednji smrtni slučaj u saobraćaju zabeležen u julu 2024. godine, što znači da tokom narednih godinu dana nijedna osoba nije izgubila život na gradskim ulicama. U kontekstu podataka iz cele Evropske unije, ovaj rezultat je impresivan, iako je u 2024. broj poginulih u saobraćaju opao za 3 posto, nesreće sa smrtnim ishodom su i dalje svakodnevica u urbanim sredinama.
Prema podacima iz 2023. godine, u gradovima EU život je izgubilo čak 7.807 ljudi. U Berlinu je zabeleženo 55 saobraćajnih smrti, dok je u regionu Brisela stradalo devet osoba. U 2024. broj poginulih u Briselu se popeo na deset, dok je u celoj Belgiji život izgubilo 470 ljudi.
Iako je Helsinki jedna od manjih prestonica u EU, sa nešto manje od 690.000 stanovnika, šire gradsko područje broji oko 1,5 miliona ljudi, što njegov uspeh čini još značajnijim.
Šta je Helsinki uradio drugačije?
Prema rečima Ronija Utriainena, saobraćajnog inženjera iz Uprave za urbanističko planiranje Helsinkija, ovakav ishod rezultat je niza faktora, ali među ključnima su ograničenja brzine. Gradske vlasti su se oslonile na podatke koji pokazuju da se rizik od smrtnog ishoda za pešake prepolovljuje kada brzina vozila padne sa 40 na 30 km/h. Zato je 2021. godine uvedeno ograničenje brzine na 30 km/h u većini stambenih naselja i u centru Helsinkija.
Ove mere podržane su postavljanjem 70 novih kamera za nadzor brzine, kao i strategijom kontrole saobraćaja zasnovanom na nacionalnom programu "Vizija Nula" (Vision Zero) – čiji je cilj potpuno eliminisanje smrtnih i teških povreda u saobraćaju.
Prema podacima finske agencije za bezbednost saobraćaja, Liikenneturva, broj saobraćajnih žrtava u Helsinkiju u konstantnom je opadanju od kako su ove mere uvedene.
Pored tehničkih rešenja, grad se usmerio i na dugoročne strategije urbane mobilnosti, koje su postepeno transformisale saobraćajni sistem: sužene su ulice, zasađeno drveće na strateškim mestima, izgrađene su odvojene biciklističke staze, a celokupan plan saobraćaja stavio je fokus na ranjive učesnike, pešake, bicikliste i vozače trotineta.
Brisel već godinama gleda ka Helsinkiju kao uzoru u saobraćajnoj politici. Grad je već napravio prve korake, poput ulaganja u infrastrukturu koja favorizuje pešake, bicikliste i javni prevoz, uključujući nove tramvajske linije, samovozeće električne autobuse, i tzv. "pružajuće" dizajne ulica koji tolerišu ljudsku grešku, uz razdvojene tokove saobraćaja i automatski kontrolisane brzine.
Poseban korak bio je uvođenje zone "City 30", inicijative inspirisane upravo Helsinkijem, koja je pre pet godina ograničila brzinu u većem delu Brisela na 30 km/h.
Mogu li evropski gradovi do istih rezultata kao Helsinki?
Prema rečima stručnjaka za bezbednost saobraćaja Stijna Danielsa iz organizacije Transport and Mobility, ključ za smanjenje smrtnih ishoda leži u identifikaciji žrtava.
"Tri od četiri poginule osobe u gradskim saobraćajnim nesrećama su ranjivi učesnici, pešaci, biciklisti i vozači električnih trotineta ili brzih e-bicikala," navodi Daniels.
Upravo na njih se fokusirao Helsinki, a istu strategiju, po njegovim rečima, mora primeniti i Brisel, ali i drugi evropski gradovi.
Daniels ističe da mere poput ograničenja brzine od 30 km/h, dokazane kao najefikasnije u sprečavanju smrtnih ishoda, često izazivaju otpor javnosti, ne samo u Belgiji, već i u Skandinaviji. Ipak, komunikacija vlasti u Finskoj, koja jasno i dosledno naglašava značaj bezbednosti za sve, naročito za najugroženije, pokazala se uspešnom.
U Beču, glavnom gradu Austrije, tokom 2024. godine zabeleženo je 20 smrtnih slučajeva u saobraćaju, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu i čini Beč jedinom regijom u zemlji u kojoj je broj žrtava porastao.
Na nivou cele Austrije, ipak, broj poginulih u saobraćajnim nesrećama smanjen je za 13,2 posto, sa ukupno 349 registrovanih smrtnih ishoda. Najčešći uzroci nesreća u Beču uključuju nepažnju i distrakciju (33,1 posto), neprilagođenu brzinu (23,6 posto), kršenje prednosti prolaza (13,5 posto) i upotrebu alkohola i lekova (6,9 posto). Kao odgovor na ove zabrinjavajuće brojke, gradske vlasti i policija pojačale su kontrole sa fokusom na alkohol i psihoaktivne supstance, uz dodatne napore u prevenciji i podizanju svesti građana o bezbednosti u saobraćaju.
Pariz, s druge strane, kao jedan od evropskih lidera u urbanoj mobilnosti, beleži nešto složeniju situaciju. Na teritoriji čitave Francuske, u 2023. godini poginulo je 3.398 ljudi u saobraćajnim nesrećama, što predstavlja pad od 4,3 posto u odnosu na 2022. Međutim, 2024. je donela blagi porast sa 3.193 poginulih, iako je broj i dalje ispod nivoa iz 2019. godine.
Posebnu pažnju javnosti izazvala je situacija sa biciklistima, samo u 2023. stradala su 221 biciklista, što je povećanje od 18 posto u odnosu na 2019. Istovremeno, broj poginulih pešaka u nezgodama sa trećim stranama opao je za 10 posto.
Tragični slučaj pogibije bicikliste Paula Varija dodatno je rasplamsao debatu o tzv. "saobraćajnom nasilju" i potrebi za boljom zaštitom ranjivih učesnika u saobraćaju. Kao odgovor, francuske vlasti uvele su novu zakonsku kategoriju "road killing", čime su teški prekršaji u saobraćaju zakonski izjednačeni sa oblikom ubistva, uz kazne do 10 godina zatvora i novčane kazne do 150.000 evra.
Grad Pariz istovremeno intenzivno ulaže u biciklističku infrastrukturu, više od 250 miliona evra namenjeno je za dodatnih 110 milja biciklističkih traka do 2025. godine. Promena u modalnoj strukturi saobraćaja takođe ide u prilog bezbednosti: pešačenje čini 53,3 posto kretanja u gradu, javni prevoz 30 posto, bicikl 11,2 posto, dok se upotreba automobila smanjila na svega 4,3 posto.
(EUpravo zato.rs)
