Jeste li čuli za kivano? U pitanju je neobična biljna kultura poreklom iz Afrike koja se u Srbiji sve više gaji u poslednjih nekoliko godina. Nije ni čudo, jer se ovo voće lako neguje i održava, a osim što je egzotičnog izgleda i ukusa, ima dobru cenu.
Kivano podseća na kivi ili čak krastavac, a zapravo je bodljikava dinja. Izuzetno je zdrava, kažu stručnjaci, ali i tražena u Evropi, a poslednjih godina kod nas se sve više uzgaja, zbog odgovarajućeg tla.
Kako biste ga odnegovali u našim uslovima potrebno je odabrati mesto sa puno sunca i dobro dreniranim zemljištem. Tlo mora da bude blago kiselo i treba ga unapred pripremiti kopanjem i sa nekoliko centimetara komposta ili stajskog đubriva, kao i primenom uravnoteženog baštenskog đubriva.
Seme je potrebno posaditi direktno u zemlju i to kada prođe sva opasnost od prolećnog mraza. Obično se sadi krajem aprila početkom maja. Potrebno je posaditi 3-4 semenke u rupu dubine 1,5-2,5 cm. Razmak između biljaka (ako odmah želite da posadite više) treba da iznosi oko 45 cm, piše Agromedia.
Kako navodi, seme bi trebalo da proklija za 2-3 nedelje. Seme takođe možete posaditi u saksiji ili kontejneru i rasaditi kada dođe u fazu dva lista i kada je temperatura napolju iznad 15 stepeni. Nakon sadnje, potrebno je zalivanje puštajući da se zemlja osuši između dva zalivanja. Kada se temperatura podigne na 23-24 stepeni potrebno je staviti sloj organskog malča debljine 3-4 cm, kako bi se u zemlji oko korena zadržavala vlaga, a tako ćete i sprečiti rast korova.
Raste u obliku loze, pa joj je zato i potreban naslon. Rađa u septembru, kada zeleni bodljikavi plod postaje oker boje.
Plodovi kivana su sočni i ukusni, a bez obzira da li ga gajite ili ste radi da ga kupite, najbolje je da birate plodove koji su narandžastožute boje, jer je to znak da su zreli, a samim tim najslađi i najukusniji.
Kako se jede kivano
Jedno od glavnih pitanja je kako se kivano konzumira. Može da se konzumira u sirovom stanju, a može i da se meša u salatama sa krastavcem, da se dodaje u smutije, kao i u kolače ili torte.
Kivano se prvo opere i iseče po širini na pola. Uzmite jednu polovinu i nožem sa zaobljenim vrhom više puta zarežite unutrašnji sadržaj. Ne preporučuje se nož da oštrim vrhom, da se ne bi probila kora. Zatim, obrnite tu polovinu iznad činijice, koju ste ranije pripremili, i pritiskajte je kao limun, sve dok sav sadržaj (pulpa, sok i semenke) ne izađe u činiju. Kivano može da se zasladi medom za brzi i zdrav dezert.
Prodaje se na komad
U Srbiji desetine poljoprivrednika gaji ovu biljku, a razlog je jednostavan: mnogima se isplati. Naime, kivano može da se nađe u prodavnicama, ali se prodaje po komadu a ne kilogramu. Cena za komad iznosi od 150 do 200 dinara.
Na 650 metara nadmorske visine, na Maliču u Zapadnoj Srbiji, Borko Luković ima jednu od najegzotičnijih bašta u našoj zemlji. On pored malina, kupina, ribizle, smokve uzgaja i banane, limun, masline, godži bobice, ali i kivano.
Iako naša klima ne pogoduje ovim vrstama biljaka, Borko kaže da uz veliki trud i negu čak i ovo egzotično voće može uspešno da se uzgaja, piše Infoliga.
Uspešno u ovom poslu je i gazdinstvo Smiljanić iz Mačve.
"Mi ga sejemo već nekoliko godina, ali samo za naše potrebe. Nedavno smo rešili da to malo uozbiljimo i da ga ponudimo tržištu", ispričala je ranije za ovaj portal Andrea Todorović, član gazdinstva Smiljanić iz Mačvanskog Belotića.
Kako navodi ovaj portal, ispostavilo se da mu mačvanska oranica itekako odgovara, te su i prinosi daleko veći u odnosu na neke druge evropske zemlje. Oni ističu da ga ima oko 70-80 po jednoj kućici, ili 74 tone po hektaru.
"Uporedili smo naše rezultate sa zemljama iz okruženja, i ustanovili da su njihovi prinosi upola manji u odnosu na naše. Ovo podneblje mu zaista odgovara", ističe ona.
Kivano se proizvodi skoro kao lubenica, dodaje Andrea. Do 15. maja se mora izneti i presaditi napolje, a berba kreće u septembru. Iako je afrička voćna vrsta, on zahteva navodnjavanje, a do sada nisu primetili da ga nešto posebno napada. Što se prihrane tiče, nisu primenili ništa specijalno, već su analizom zemlje utvrdili šta joj nedostaje i to joj nadomestili. Bere se kada nije potpuno zreo, jer on sam kasnije dozreva u gajbicama. Ima bodlje, te se mora brati sa rukavicama i slagati pojedinačno, kako ne bi oštetili jedni druge. Što se gramaže tiče, ona je klasirana, a najveći koji su ubrali naši domaćini bio je 860 grama.
"Gramaža se kreće od 230-250 grama pa čak do 860, to je najveći koji smo mi imali. Postoje klase, naravno, kao i u svemu. Ti od 250 grama su treća klasa, druga je od 300-400 grama, a sve preko toga je prva klasa", objašnjava Andrea.
(JA/EUpravo zato/Agro saveti)