Zbog epidemije slinavke i šapa u Slovačkoj i Mađarskoj, Austrija najavljuje zatvaranje malih graničnih prelaza dok je Hrvatska saopštila da je "na oprezu".

Trenutno je u pripremi odgovarajući pravilnik za Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije, kojim će ono biti ovlašćeno da zatvori sve male granične prelaze. Biće zatvoreni prelazi na kojima nije moguća stalna kontrola, dok će glavni ostati otvoreni.

Pored toga, na otvorenim prelazima biće sprovedene dalje mere, kao što je postavljanje antiepidemijskog tepiha.

Pokrenut je program praćenja situacije kako bi se izbeglo širenje zaraze na Austriju. U okviru tog programa biće nasumično uzimani uzorci sa farmi, a najavljeno je da će 660 farmi na istoku Austrije biti pregledano.

Austrijska vojska uputila je jedinicu za pružanje pomoći u elementarnim nepogodama u Slovačku još 26. marta. Vojnici pomažu u dekontaminaciji područja, a očekuje se da će u Slovačkoj ostati još dve nedelje.

Mađarska rasporedila vojnike

Mađarska je takođe rasporedila vojnike i pokrenula nove mere dezinfekcije da bi pomogla u obuzdavanju epidemije izbijanja slinavke i šapa u severozapadnoj oblasti koja se graniči sa Slovačkom i Austrijom.

Mađarska je početkom prošlog meseca prijavila prvi slučaj bolesti posle više od 50 godina na farmi goveda.

Od tada, susedna Slovačka je otkrila epidemije na pet lokacija nakon što je prijavila prve slučajeve u martu. Takođe je pojačala mere za suzbijanje širenja bolesti.

Mađarski stočni fond iznosio je 861.000 grla na osnovu popisa stoke u decembru.

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva David Vlajčić izjavio je kako ta zemlja preduzima sve adekvatne i potrebne mere za sprečavanje pojave bolesti, a isto tako i kuge malih preživača.

Radi se, kako je rekao, o zaraznoj virusnoj bolesti koja se lako vazduhom prenosi na velike udaljenosti.

Šta je bolest slinavka i šap?

Slinavka i šap ne predstavlja opasnost za ljude, ali izaziva groznicu i plikove u ustima kod goveda, svinja, ovaca i koza. Predstavlja jednu od najopasnijih zaraznih bolesti papkara, uključujući goveda, svinje, ovce i koze.

Bolest se brzo širi direktnim kontaktom među životinjama, ali i preko zaraženih predmeta, kontaminiranih vozila, hrane, vode i ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim životinjama. Ljudi mogu da prenose virus mehanički odnosno preko ruku, odeće, prevoznih sredstava i slično. Bolest izaziva velike ekonomske gubitke i zahteva najstrože mere kontrole, navodi se u saopštenju srpskog Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je dodalo da u našoj zemlji nije potvrđen nijedan slučaj ove bolesti.

(EUpravo zato/Jutarnji.hr)