Cena poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji znatno varira u zavisnosti od lokacije, zakonodavstva i produktivnosti. Prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u 2023. godini iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja renta bila 131 evro po hektaru, što znači da je kupovina zemljišta bila 90 puta skuplja od iznajmljivanja.
Najjeftiniji hektar obradive zemlje bio je u Hrvatskoj (4.491 evro), dok je Malta beležila ubedljivo najviše cene (283.039 evra po hektaru), što se pripisuje ograničenoj dostupnosti poljoprivrednog zemljišta i velikom pritisku za njegovu prenamenu.
Na regionalnom nivou, najskuplje obradivo zemljište bilo je u Beču, gde je cena dostizala 189.000 evra po hektaru. S druge strane, najjeftinije je bilo u regiji Ovre Norland u Švedskoj, gde se hektar prodavao za samo 1.951 evro.
Kada je reč o vrsti zemljišta, obradivo zemljište bilo je skuplje od trajnih travnjaka u svim analiziranim zemljama i regionima. U proseku, hektar obradivog zemljišta bio je 2.212 evra skuplji od trajnih travnjaka. Najveća razlika bila je u grčkoj regiji Voreio Aigaio, gde je hektar travnjaka koštao 1.774 evra, dok je hektar obradive zemlje dostizao 36.824 evra. U apsolutnim vrednostima, najveća razlika zabeležena je u Beču, gde je obradivo zemljište bilo skuplje za čak 130.800 evra po hektaru u poređenju sa trajnim travnjacima.
Holandija na vrhu liste kada je zakup u pitanju
Mnogi poljoprivrednici u EU radije iznajmljuju nego kupuju zemljište, a troškovi zakupa takođe znatno variraju. Prosečna godišnja cena iznajmljivanja hektara poljoprivrednog zemljišta u 2023. iznosila je 173 evra. Najskuplji zakup bio je u Holandiji, gde je hektar obradivog zemljišta ili trajnog travnjaka koštao 914 evra godišnje, dok su Danska (594 evra) i Grčka (498 evra) takođe beležile visoke cene zakupa. S druge strane, najniže rente bile su u Slovačkoj (67 evra), Hrvatskoj (74 evra) i Malti (91 evro).
Na regionalnom nivou, najskuplji zakup bio je u holandskoj regiji Flevoland (1.787 evra po hektaru), dok su najniže cene zakupa zabeležene u Švedskoj, gde je u regijama Melersta Norland i Ovre Norland renta iznosila samo 24 evra po hektaru.
U svim zemljama gde postoje odvojeni podaci, zakup trajnih travnjaka bio je jeftiniji od zakupa obradivog zemljišta. Najjeftiniji zakup trajnih travnjaka bio je u Slovačkoj (41 evro po hektaru), dok je najskuplji bio u Irskoj (390 evra). Kada je reč o obradivom zemljištu, zakup je varirao od 89 evra u Slovačkoj do 560 evra u Irskoj.
Cene poljoprivrednog zemljišta u EU zavise od brojnih faktora, uključujući zakone, klimatske uslove, kvalitet zemljišta i pritisak urbanizacije. Trendovi pokazuju da će se razlike između pojedinih regiona nastaviti, dok će potražnja za zemljištem i dalje rasti, naročito u razvijenim urbanim sredinama.
(EUpravo zato/Eurostat)
