Afrička kuga svinja u Srbiji je prošle godine nanela veliku štetu stočnom fondu i samim proivođačima, a shodno tome, dovela je i do povećanja cena svinjskog mesa.
Sada se ponovo, opravdano javlja razlog za zabrinutost jer se u selu Badovinci u Mačvi ponovo pojavila ova bolest, što je dovelo do eutanazije 125 svinja iz samo jednog domaćinstva.
Prošlogodišnje posledice širenja ove zaraze bile su ogromne, a država je za obeštećenje na ime ubijenih svinja morala isplatila 3,3 milijarde dinara.
Afrička kuga je, prema podacima koje je dobila Nova Ekonomija od Uprave za veterinu, u toku 2023. godine bila potvrđena na ukupno 2.788 gazdinstava na teritoriji 53 opštine, u 15 upravnih okruga, dok su u toku prošle godine, eutanazirane 78.242 svinje.
Afrička kuga svinja se vrlo lako širi, posebno u nekontrolisanim uslovima, a za nju ne postoji lek, niti postoji vakcina. Prevencija je zato najvažnija, a reakcije države, kako tvrdi struka, morale bi biti odsečnije.
Stočar iz Šapca Dragan Stanković za Danas je rekao da je Mačva stub svinjarske proizvodnje.
Prema njegovim rečima, Badovinci gde se sada pojavila kuga je selo koje u Srbiji ima najviše svinja po metru kvadratnom, ako ne i u Evropi, pa da zato nije smelo da se dozvoli da u takvo mesto dođe bolest.
"Država je u prethodna dva meseca velikim uvozom dozvolila da prozvođači iz ovog kraja ne mogu da tovare, odnosno isporučuju svinje. Slabo se kupovalo, jer je uvoženo, a kao druga stvar je tu ekstremno niska cena u odnosu na cenu prasadi, koja je bila 17 ili 18 hiljada dinara, a svinjče treba da damo za 22 ili 23 hiljade", kazao je on, dodavši da su zbog toga ljudi čekali.
"I onda su dočekali afričku kugu na kolenima sa velikim, teškim svinjama i sa mnogo većim brojem svinja nego što je trebalo", upozorio je Stanković.
Prema njegovim rečima, sada je afrička kuga zabeležena u dva domaćinstva.
"Ako se proširi, možete da zamislite koliki će biti ekonomski gubici za stočare i za državu. Možemo samo da molimo Boga da do toga ne dođe", naveo je on.
Kako je rekao, smatra da nije dobro rešenje da se svinje ne tovare već da bi trebalo da se prodaje čak i iz zaraženog sela, uz prehtodne preglede i vađenje krvi.
On naglašava da su stočari spremni da čuju i struku, ali mora da se sedne za sto i da se razgovara, a ne da se donese odluka da se uvozi meso, a da ne tovare naše svinje.
"Bez uvoza više ne možemo da funkcionoišemo. Mi smo svesni toga, ali uvozi se do te mere da država postaje neprijatelj poljoprivrednih proizvođača. U tom smislu da su toliko oborene cene i da nas ekonomski osiromašuju, a mi smo dočekali afričku kugu sa svinjama koje je trebalo da budu prodate, a znali smo da je ona tu, jer se sporadično pojavljivala", poručuje on.
Sličnog mišljenja je i stočar iz Kraljeva Zoran Milićević.
On kaže da se ne zna da li je gora afrička kuga ili uvoz mesa, svinja i prasadi, što je, kako tvrdi, desetkovalo naše svinjarstvo.
"Kod nas u kraju nema više puno krmača, niko ne pita za prasiće i niko ne kupuje, već se uvozi sve i svašta i pitanje je šta narod jede", kazao je on.
Milićević smatra da smo doveli državu u lošu situaciju.
"Snabdevenost našeg tržišta mesom i mesnim prerađevinama najviše zavisi od uvoza. Ako smo za prošlu godinu izdvojili milijardu evra za poljoprivredu, a uvezli smo mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od oko 600 miliona evra, šta mi onda radimo",pita se on i dodaje da je naš stočni fond na minimumu.
Kako naglašava, ova bolest se ponovo sada pojavila u Mačvi, "jer se ne preduzimaju adekvatne mere za suzbijanje te zaraze, koja je doprinela tome da se svinjarstvo u Srbiji skoro ugasi".
Kakva je bolest afrička kuga i kako je sprečiti i kontrolisati?
"Štete koje ova bolest prouzrokuje su višestruke, od gubitka životinja, troškova sprovođenja mera na zaraženim gazdinstvima, naknade štete vlasnicima, potencijalnog poremećaja na tržištu i tako dalje. Sredstva za dijagnostička ispitivanja, troškove suzbijanja i naknade štete vlasnicima obezbeđena su u državnom budžetu", pojasnio je za Euractiv prošle godine Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog Instituta Kraljevo.
Prema njegovim rečima, iako je lako prenosiva, afrička kuga svinja je virusno oboljenje isključivo svinja, nije zoonoza, što znači da se ne prenosi na ljude. Glavni rezervoar virusa jesu divlje svinje a putevi prenošenja raznoliki, od direktnog kontakta bolesnih i prijemčivih životinja, preko pribora i opreme, ljudi, putem kontaminirane obuće i odeće, transportnim sredstvima, pojedinim vrstama krpelja do mesa i proizvoda od svinjskog mesa u kojima virus može opstati više meseci, pa i godina.
Kolarević je istakao da su najugroženija domaćinstva u kojima se svinje gaje u ekstenzivnim uslovima, sa niskim nivoom biosigurnosnih mera, ili one uopšte ne postoje.
"Mere podrazumevaju dezinfekciju, kontrolu pristupa životinjama, nemogućnost kontakta sa drugim prijemčivim životinjama. U ovakvim gazdinstvima se svinje vrlo često drže na otvorenom prostoru sa mogućnošću direktnog kontakta sa divljim svinjama kao rezervoarima, što znatno uvećava mogućnost inficiranja", kazao je on.
Znaci da je životinja bila zaražena su iznenadno uginuće, povišena telesna temperatura, dijareja, krvarenja po koži, otežano disanje.
"Neophodno je da svi vlasnici svinja koji primete navedene simptome, kao i svaku drugu promenu zdravstvenog stanja svojih životinja, to prijave svom veterinaru", kazao je Kolarević.
Veterinarska medicina za ovu bolest ne poseduje dovoljno alata za njenu kontrolu. U odsustvu vakcine i specifične terapije, veterinarska služba može da ponudi brzu i pouzdanu dijagnostiku i brze i efikasne mere sanacije žarišta koje podrazumevaju eutanaziju životinja i dezinfekciju objekata i prostora u samom žarištu bolesti.
"Više godina unazad sprovodi se nadzor ove bolesti u našoj zemlji koji obuhvata aktivni nadzor na gazdinstvima kao i ispitivanje uzoraka poreklom od divljih svinja u skladu sa stepenom rizika određenim za pojedine regione. U tom smislu, lovci imaju jasne instrukcije. Isto tako, veterinarska služba je u proteklih nekoliko godina sprovela niz aktivnosti i organizovala brojne obuke i sastanke sa lovcima i farmerima u cilju podizanja svesti o ovoj bolesti i merama kojih se treba pridržavati u cilju smanjenja rizika od njene pojave", naglasio je stručnjak.
Bolest je u današnje vreme rasprostranjena širom Evrope i gotovo da nema zemlje koja je nije registrovala u populaciji divljih svinja.
Međutim, zemlje u kojima preovladava farmski uzgoj, koji podrazumeva visok nivo biosigurnih mera, uspevaju da izbegnu pojavu bolesti kod domaćih svinja. Tamo gde, kao što je slučaj u Srbiji, preko 95% gazdinstava na kojima se gaje svinje imaju nizak nivo biosigurnosnih mera, ili one uopšte ne postoje, preovladava ekstenzivni način uzgoja, ova bolest ekskalira u populaciji domaćih svinja. Takav je slučaj i u Bugarskoj, Rumuniji, Republici Srpskoj.
Bolest je, inače, prvi put opisana 1921. godine u Keniji. U Evropi je prvi put registrovana 1957. u Španiji, Portugaliji i Italiji, kasnije su zabeleženi slučajevi i u Belgiji (1985) i Holandiji (1986). Nova era" bolesti u Evropi započinje 2007. godine u Gruziji i od tada se postepeno prenosi iz pravca istoka ka zapadu i danas je široko rasprostranjena.
U Srbiji se bolest, u populaciji domaćih svinja, prvi put pojavila 2019. godine u okolini Mladenovca, a u narednom periodu najveći broj slučajeva registrovan je na istoku i jugoistoku zemlje. Izvesno je da je došlo do direktnog prenošenja virusa sa divljih na domaće svinje ali i da je dalje širenje virusa u populaciji domaćih posledica loših biosigunosnih mera na gazdinstvima, ljudski faktor, nelegalan promet i transport životinja.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
