Kozja kuga, poznata i kao Peste des Petits Ruminants (PPR), nastavlja da se širi u Grčkoj nakon što je prvi slučaj otkriven prošlog meseca.
Vlasti su morale da uvedu privremenu zabranu kretanja ili klanja ovaca i koza. Kugom su pogođene 22 farme, uglavnom u centralnoj Grčkoj, 12.000 životinja je eutanazirano, a više od 30.000 testirano, preneo je Rojters.
Virus ne inficira ljude, ali je veoma zarazan među kozama i ovcama i može ubiti do 70 odsto zaraženih životinja. Kada se otkrije slučaj kuge, neophodno je ubiti sve životinje na farmi, koja se potom dezinfikuje, a vlasti testiraju životinje u obližnjim oblastima na bolest, u skladu sa protokolima EU.
Zaraza predstavlja opasnost po stočarstvo u Grčkoj, posebno po proizvodnju feta sira što čini značajan deo ekonomije.
Oko 40 odsto ovog grčkog sira se dobija od ovaca i kozjeg mleka u Tesaliji, a ta oblast je prošle godine bila pogođena i poplavama.
Grčka proizvodi oko 140.000 tona fete godišnje, a izvozi oko 65 odsto.
Pošto se PPR ne prenosi na ljude, meso i mleko pogođenih životinja ostaje bezbedno za upotrebu, ali bolest svakako značajno utiče na proizvodnju jer veliki broj životinja mora da bude ubijen.
Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH), sa sedištem u Parizu, saopštila je da bolest nanosi veliku ekonomsku štetu u Africi, Aziji i na Bliskom istoku gde su koze i ovce vitalni izvori hrane.
Simptomi uključuju groznicu, kašalj, respiratorne probleme, oralne rane, dijareju, depresiju i smrt.
Šta EU čini zbog kozje kuge?
Evropska komisija pomno prati događanja u Grčkoj i Rumuniji kako bi se uvele neophodne mere.
Hitne procedure su usvojene 19. i 26. jula, a njima su ograničena kretanja životinja kako bi se osigurala bezbedna trgovina i održali evropski sanitarni standardi.
Kako su naveli iz Uprave EU za bezbednost hrane (EFSA), u obe zemlje je situacija kritična, ali lokalne vlasti nisu još zatražile naučnu podršku.
EFSA je 2021. istakla da je u slučaju kozje kuge neophodno momentalno izolovati pogođena krda, ograničiti njihova kretanja između farmi i pratiti klinička i laboratorijska testiranja.
Nadzorne zone moraju da budu uspostavljene oko pogođenih područja kako se zaraza ne bi proširila. Zaražene životinje se moraju humano ubiti, a tela bezbedno odložiti.
Ključna je i masovna vakcinacija kao vid prevencije.
Na samim gazdinstvima je neophodno dezinfikovati opremu i vozila, kontrolisati i kretanje ljudi i osigurati da radnici poštuju higijenska pravila.
Virus PPR je identifikovan 1942. na Obali Slonovače, a od tada se širio velikim delovima Afrike, Bliskim istokom i Azijom. Do sada je već 70 zemalja prijavilo prisustvo kozje kuge.
(EUpravo zato/Euronews)
