Priča je počela sa kravama, ovcama i pašnjacima koji su postojali samo na papiru. Ali što više evropski tužioci istražuju slučaj, to je jasnije da skandal sa poljoprivrednim subvencijama u Grčkoj nije samo priča o pojedincima koji su pokušavali da prevare sistem.
Istraga je otvorila pitanje kako je godinama bilo moguće da evropski novac prolazi kroz sistem koji su, prema navodima istražitelja, pojedini službenici i politički povezani ljudi mogli da zaobiđu.
U središtu afere nalazi se OPEKEPE, grčka agencija koja je bila zadužena za isplatu poljoprivrednih subvencija iz fondova Evropske unije.
Mehanizam prevare, prema dosadašnjim istragama, bio je relativno jednostavan. Ljudi su prijavljivali da poseduju ili iznajmljuju zemljište namenjeno ispaši, iako za to nisu imali odgovarajuće vlasništvo ili zakup. Neki su prijavljivali i veći broj životinja nego što su ih zaista imali.
Na taj način mogli su da dobiju pravo na evropske subvencije.
Istražitelji su posebno obratili pažnju na Krit, gde su prijavljeni brojevi životinja u pojedinim slučajevima bili toliko veliki da su postali gotovo neverovatni.
Bivši čelnik OPEKEPE Evangelos Simandrakos svedočio je da je broj prijavljenih ovaca i koza na Kritu višestruko premašivao ono što je bilo realno. Prema njegovom svedočenju, na ostrvu je bilo prijavljeno čak 7,5 miliona ovaca i koza, dok je cela oblast Tesalije imala oko 1,5 miliona.
Još bizarniji detalji pojavili su se tokom ranijih istraga.
U jednom ranijem slučaju, Evropsko javno tužilaštvo istraživalo je farmere koji su prijavljivali veći broj goveda nego što su stvarno posedovali. U nekim slučajevima ljudi su navodili da poseduju stoku iako je uopšte nisu imali. Sud u Atini je 2023. godine osudio jednog od optuženih, dok je protiv drugih postupak završen nakon vraćanja nezakonito primljenog novca.
Ali krave su samo deo mnogo veće priče.
Evropsko javno tužilaštvo je u maju 2025. objavilo da je između 2019. i 2022. veliki broj ljudi pokušavao da se predstavi kao mladi ili novi poljoprivrednici kako bi dobio sredstva iz nacionalne rezerve Zajedničke poljoprivredne politike EU.
Problem je bio u tome što su kao osnov za subvencije prijavljivani pašnjaci koji nisu bili u njihovom privatnom vlasništvu. U nekim slučajevima radilo se o javnom zemljištu, dok su prijavljene lokacije bile veoma udaljene od mesta gde su podnosioci zahteva zaista živeli. Nakon toga su se pojavljivale i lažne prijave stoke kako bi se održalo pravo na subvencije.
Sumnje su dodatno podgrejale tvrdnje da su pojedini korisnici unapred dobijali informacije o kontrolama.
To je omogućavalo da se životinje privremeno dovedu na određeno mesto i stvori utisak da je farma aktivna. Grčki mediji su još 2024. izveštavali o slučajevima u kojima su farmeri, prema navodima istražitelja, mogli da pozajme životinje od suseda kako bi tokom kontrole dokazali da poseduju stoku navedenu u zahtevima za subvencije.
A onda je istraga stigla do politike.
U aprilu ove godine Evropsko javno tužilaštvo zatražilo je skidanje imuniteta sa 11 poslanika grčkog parlamenta kako bi moglo da nastavi istragu. U predmetu se pominju i bivši ministar i zamenik ministra poljoprivrede.
Do jula je slučaj dodatno eskalirao.
Evropsko javno tužilaštvo tada je saopštilo da je podiglo optužnice protiv 22 osobe, među kojima su četiri aktuelna poslanika, bivši visoki funkcioneri OPEKEPE, politički saradnici i korisnici subvencija.
Istražitelji navode da su uočili obrasce poput nezakonitog uticaja na administrativne procedure i kontrole, naknadnog menjanja podataka nakon sprovedenih provera, uticaja na terenske inspekcije, prikrivanja nalaza i izdavanja lažnih potvrda.
Važno je, međutim, naglasiti da optužnica nije isto što i presuda. Svi osumnjičeni smatraju se nevinima dok se njihova krivica ne dokaže pred sudom. Evropsko tužilaštvo je istovremeno odustalo od postupka protiv sedam aktuelnih poslanika jer nije pronašlo dovoljno dokaza za krivično gonjenje.
Koliko je problem ozbiljan pokazuje i činjenica da ovo nije jedini predmet.
U julu je 57 ljudi osuđeno u drugom slučaju koji se odnosio na prevaru sa evropskim poljoprivrednim subvencijama. Prema nalazima suda, između 2019. i 2022. lažno su prikazivali da ispunjavaju uslove za dobijanje sredstava iz nacionalne rezerve. Na taj način nezakonito su dobili gotovo 1,74 miliona evra evropskih subvencija. Izrečene su im uslovne zatvorske kazne od jedne do tri godine, a neki su dobili i novčane kazne.
Posebno zabrinjavaju nalazi o samom sistemu kontrole.
Revizija grčkog Državnog revizorskog suda utvrdila je ozbiljne slabosti u radu nekadašnjeg OPEKEPE-a, uključujući probleme sa informacionim sistemima, obračunom subvencija i proverom toga ko zaista ima pravo na novac.
Prema nalazima revizije, nepravilno je isplaćeno oko 52 miliona evra, dok su ukupno kontrolisane isplate u okviru jednog fonda dostigle oko 3,4 milijarde evra. Deo tih sredstava trebalo bi da bude vraćen.
Za Grčku ovo više nije samo problem poljoprivredne administracije.
Afera je postala politički problem za vladu premijera Kirijakosa Micotakisa. Opozicija tvrdi da slučaj pokazuje kako su političke veze omogućavale privilegovan tretman pojedinaca, dok vlada insistira na tome da pravosudni organi moraju da rade svoj posao i da se odgovornost utvrđuje kroz institucije.
Evropska unija, međutim, ima još jedan razlog za zabrinutost.
Novac o kojem je reč nije samo grčki novac. Radi se o sredstvima Zajedničke poljoprivredne politike, dakle o evropskom budžetu koji treba da stigne do stvarnih poljoprivrednika.
Kada novac namenjen farmerima završi kod ljudi koji nisu imali pravo na njega, posledice ne trpe samo evropski poreski obveznici. Trpe i stvarni proizvođači koji se oslanjaju na subvencije kako bi održali proizvodnju.
Upravo zato je Evropski parlament već posebno razmatrao slučaj OPEKEPE. Njegova delegacija za budžetsku kontrolu posetila je Atinu u maju kako bi ispitala način na koji su u Grčkoj kontrolisana sredstva iz evropskih poljoprivrednih fondova. Delegacija je naglasila da njen zadatak nije da utvrđuje krivicu pojedinaca, već da proveri da li su evropski finansijski interesi dovoljno zaštićeni i da li su kontrolni mehanizmi funkcionalni.
Zato je prava priča iza "fantomskih krava" mnogo veća od nekoliko nepostojećih životinja na papiru.
Ona govori o sistemu u kojem je, prema nalazima istražitelja, bilo moguće prijaviti nepostojeće ili precenjene resurse, zaobići kontrole i godinama dobijati novac iz evropskih fondova, i što je istraga dublja, sve je manje verovatno da će se slučaj završiti na nekoliko farmera sa Krite.
U julu su na optuženičkoj listi već bili političari, bivši rukovodioci državne agencije i ljudi koji su koristili sistem. Istovremeno, nove istrage se nastavljaju.
Za Brisel je zato pitanje jednostavno: kako je moguće da sistem koji treba da zaštiti milijarde evra evropskog novca nije ranije prepoznao ono što su istražitelji sada pronašli?
A za Grčku je pitanje još neprijatnije: da li je problem bio u nekoliko pojedinaca koji su prevarili državu, ili u sistemu koji im je takvu prevaru godinama omogućavao?
(M.A./EUpravo zato)
