Na plantaži organskog šipka mladog poljoprivrednika Dina Subotičkog u Bačkom Petrovom Selu suva i topla klima pokazala se kao dobra za ovogodišnji rod.
Subotički ima mlad zasad, podignut na dedovini pre dve i tri godine, i ove sezone očekuje ozbiljniji prinos, dve do tri tone po hektaru svežeg šipka. Kada ga osuši, imaće ga za oko četvrtinu manje.
Gaji nemačke sorte inermis i šmit ideal, koje kasnije sazrevaju i namenjeni su industrijskoj preradi.
Po ubiranju plodova, šipak će osušiti jer osušeni ima dvostruko višu cenu od svežeg i prodati ga u Nemačku, gde od njega prave dečje kaše, džemove... Kilogram svežeg šipka košta evro, a osušeni dva i po evra.
"Podizanje plantaže pokazalo se kao dobra investicija i očekujem da za nekoliko godina isplatim troškove ulaganja, koji nisu bili mali. Po hektaru kreću se između 2.000 i 3.000 evra, a mogli su da budu i viši da nisam imao dedinu njivu. U želji da iskoristim nasledsto što bolje, koje su godinama drugi radili u zakupu, opredelio sam se za šipak, slušajući iskustva pionira u gajenju ovog voća u Srbiji Karolja Feketea", kazao je Subotički za Dnevnik i dodao da planira da pokrene i sopstvenu preradu, ali tek kada povrati uloženi novac.
Prednost u gajenju šipka, naveo je, ogleda se u tome što uspeva na svakom zemljištu i onom prve klase ili pete, i što može da se gaji na svim područjima, uključujući i suve i tople.
"Najotpornija je voćna vrsta i preporučio bih ga i početnicima i onima koji žele da usled klimatskih promena menjaju poljoprivredne kulture nekim drugim. U prvim godinama oko šipka ima više posla dok se ne razgrana i ne očisti od korova, a posle se između redova kosi i dva do tri puta prska plavim kamenom, gde je trošak za gorivo najveća stavka u održavanju plantaže organskog šipka", objasnio je.
Subotički u gajenju ovog voća koristi subvencije Pokrajine i Republike, zahvaljujući kojima je kupio određenu mehanizaciju, a prima i podsticaj za organsku proizvodnju.
Koliko se organski šipak gaji u Srbiji?
U Srbiji se organski šipak gaji na oko 525 hektara, a u Autonomnoj pokrajini Vojvodini na 87 hektara, po popisu Ministarstva poljoprivrede.
Najveća plantaža organskog šipka u Vojvodini od 50 hektara nalazi se u Novom Kneževcu.
Fekete Karolj, pionir u gajenju šipka u Srbiji, izjavio je za Dnevnik da šipak iz godine u godinu daje sve veći prinos, ali da treba da se čeka na veći rod tri godine.
"Što je plantaža starija, to je bobica više, grane rastu i žbun se širi. Žbun šipka rod daje 50 godina, ali se svakih deset godina treba orezivati do zemlje", rekao je.
Fekete očekuje da će ove godine imati oko četiri tone svežeg šipka po hektaru a osušenog oko 2,3 tone, što je bolji prinos za 20 odsto.
Celokupan rod od oko stotinu tona će prodati Nemačkoj čija industrija pravi raznovrsna namirnice, od brašna do kaša za decu u pekmeza i džemova.
(EUpravo zato/Dnevnik.rs)
