Čest dodatak raznovrsnim jelima ili sendvičima je i rukola.
Iako se u prodavnicama prodaje po prilično visokoj ceni, uzgajanje u sopstvenoj bašti ili čak na balkonu je veoma jednostavno i isplativo.
Jedna od glavnih prednosti rukole je njen brz rast. Prvi listovi se mogu ubrati tri do pet nedelja nakon setve, a biljka se može regenerisati nakon orezivanja, što omogućava višestruku žetvu. Pored toga, dobro podnosi niže temperature i može se gajiti skoro tokom cele godine, prenosi Kamatica.
Setva se najčešće obavlja u proleće i jesen kada su temperature umerene, između deset i dvadeset stepeni. Leti brzo cveta, pa je najbolje sejati je u delimičnoj hladovini u toplijim mesecima. Seme se seje plitko, na dubinu od pola do jednog centimetra, a rastojanje između redova treba da bude deset centimetara. Može se sejati više puta svakih nekoliko nedelja kako bi se obezbedio stalni priliv svežeg lišća.
Rukoli je neophodno redovno zalivanje
Rukola ne zahteva veliku negu, ali je redovno zalivanje neophodno. Ako se zemlja osuši, listovi postaju gorki. Dovoljno je malo komposta, tako da nema potrebe za jakim đubrivima. Berba počinje veoma brzo, a možete brati list po list ili iseći celu biljku u osnovi. Mladi listovi su najukusniji, a kasnije postaju jači. Jedan kvadratni metar može dati do dva kilograma rukole po sezoni, što je značajna ušteda u poređenju sa maloprodajnim cenama. Seme je jeftino, a prinos je daleko viši od investicije.
Za male prostore poput balkona, dovoljno je posaditi rukolu u šire saksije ili gajbe, a uz redovnu setvu svežeg lišća, može se uživati u njoj gotovo tokom cele godine.
Ulaganja i zarada
Kako se procenjuje, minimalno ulaganje je oko 5.000 dinara, ako poljoprivrednik ima opremu, prosečno je od 8.000 do 12.000, a maksimalno oko 15.000 dinara ako se sve kupuje i unajmljuje.
Prosečan prinos po jednoj setvi je 80 do 120 kilograma po aru, odnosno ukupno godišnje od 250 do 500 kilograma na otvorenom polju.
Rukola se prodaje na veliko, restoranima i pijacama po ceni od 150 do 250 dinara za kilogram, dok na malo se cena kreće od 300 do 500 dinara. Ako za računicu uzmemo prosečnu cenu od 200 dinara prihod će biti negde oko 80.000 dinara. Uz trošak od 12.000 čista zarada je oko 68.000 dinara godišnje po aru, prenosi Kamatica.
Ukoliko se poseduje plastenik moguće je imati šest do osam setvi godišnje, prinos ide i do 800 kilograma godišnje po aru, zarada može preći 100.000 dinara.
(EUpravo zato/Kamatica)
