Prvi put se najviši zvaničnici najbogatijih članica Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i nordijske zemlje, sastaju u istoj prostoriji da osmisle strategiju kako bi formirali strategiju o spornom predlogu budžeta Evropske komisije od 1,816 biliona evra, piše Politiko.
Cilj je da se formira stav pre razgovora sa državama poput Poljske, Španije i Italije, koje se zalažu za veće troškove, naročito za poljoprivredu i pomoć siromašnijim regionima.
Od kada je budžet predstavljen 16. jula, zvaničnici su imali tek dovoljno vremena da prelete stotine stranica i počnu da računaju koliko će dobiti ili izgubiti prema novom planu potrošnje.
Zvanični pregovori praktično još nisu počeli, ali iza zatvorenih vrata službenici zemalja sličnog mišljenja već prave planove. Ministri neće biti u Beču, već će o budžetu razgovarati tek u oktobru na nivou EU.
U svakom ciklusu pregovora zemlje sličnih interesa udružuju se zbog zajedničkog cilja: dogovaraju zajedničke stavove, održavaju zajedničke sastanke s Komisijom i dele zadatke, poput testiranja formula koje određuju kako se novac raspoređuje.
Konačan cilj je da nadmudre suparnički blok, izbore povoljnije uslove i usmere ogroman budžet EU bliže sopstvenim prioritetima.
"U fudbalskom žargonu, ovo je prekid. To je sasvim normalno", rekao je za Politiko Januš Levandovski, poslanik u Evropskom parlamentu iz Poljske, koji je bio komesar za budžet EU od 2010. do 2014.
Zajedno smo jači
Umesto da svaka država vodi bitku sama za sebe, 27 članica EU tradicionalno se grupiše u dva široka tabora. Na jednoj strani su bogatiji "neto uplaćivači", od Švedske do Francuske, koji u budžet uplaćuju više nego što iz njega dobijaju, i uglavnom su za manji fond.
Na drugoj strani je tabor poznat kao "Prijatelji kohezije", široki savez južnih i istočnih država, uključujući Italiju, Španiju i Poljsku, koje žele veći budžet, posebno za "koheziona sredstva" koja pomažu siromašnijim regionima.
"Kao i mnoge stvari u svetu, Višegodišnji finansijski okvir (MFF) EU više određuje istorija nego ekonomija", izjavio je Stefan Imhof, generalni sekretar austrijskog Ministarstva finansija, na jednom događaju početkom meseca.
I unutar samih tabora postoje velike razlike. Na primer, Francuska i Holandija, obe neto uplaćivači, imaju potpuno suprotne stavove o zajedničkom zaduživanju EU: Pariz ga podržava, Hag mu se protivi. Kad je reč o poljoprivrednim subvencijama, Francuska je bliža visoko-trošnoj Poljskoj nego sopstvenim saveznicima iz kluba.
Zemlje pokušavaju da takve razlike izglade unutar svog tabora, gde usaglašavaju ključne pozicije, poput stava o ukupnoj veličini budžeta.
"Na kraju, Francuska i Nemačka dogovore cifru, a mi pudlice sledimo", rekao je jedan diplomata iz zemlje neto uplaćivača, uz uslov anonimnosti, povodom toga što će ovaj sastanak predvoditi dve najjače sile EU.
Na suprotnoj strani, Poljska obično vodi glavnu reč, jer je država koja iz budžeta EU dobija najviše. Međutim, njen dugogodišnji savez s Mađarskom oslabljen je sukobom sa premijerom Viktorom Orbanom, čije nazadovanje u oblasti demokratije je navelo Komisiju da obustavi milijarde evra pomoći.
To je otvorilo prostor da mediteranske zemlje, koje takođe podržavaju izdašnu pomoć siromašnim regionima, preuzmu snažniju koordinacionu ulogu.
Malta je 1. septembra predsedavala okupljanjem budžetskih eksperata Prijatelja kohezije, čime je postavljen temelj za prvi tehnički sastanak svih 27 članica već sledećeg dana.
Iskusni pregovarači tvrde da se ključne odluke donose baš na ovim neformalnim sastancima. Tako su prošlog marta neto uplaćivači, na skupu u Helsinkiju, dogovorili da za istraživački program "Horizont" izdvoje 175 milijardi evra što je Komisija ubrzo i potvrdila, otkrio je jedan EU diplomata.
Stav Komisije
U međuvremenu, Komisija će lobirati kod nacionalnih vlada da tokom pregovora s Savetom i Parlamentom ostanu što bliže njenom originalnom predlogu.
U narednim mesecima, komesar za budžet Pjotr Serafin, bivši poljski ambasador pri EU, koji odlično poznaje Savet, posredovaće između neto uplaćivača i Prijatelja kohezije.
"On vidi sve karte na stolu", rekao je jedan zvaničnik Komisije.
Levandovski, iskusni pregovarač, istakao je da komesar mora da primeni princip "podeli pa vladaj", a ne da konsoliduje blokove u Savetu.
Njegov savet Serafinu, nekadašnjem pomoćniku, glasi: "Pristupaj zemljama pojedinačno, umesto da se sukobljavaš sa dva velika tabora, jer tako Komisija jača svoj uticaj naspram država članica."
Uz teške i burne rasprave koje tek predstoje, pregovarači imaju samo nekoliko sigurnosti.
"Ovaj predlog Komisije sigurno neće biti konačan, svi će morati da popuste… Ali dogovor je uvek postignut i biće i ovog puta", zaključio je Austrijanac Imhof.
(EUpravo zato/Politiko)