Nemačka je napravila dramatičan zaokret u svojoj fiskalnoj politici, napuštajući višedecenijski kurs štednje i najavljujući rekordno zaduživanje. Novi ministar finansija Lars Klingbeil, koji je na funkciji tek 49 dana, predstavio je svoj prvi budžet koji predviđa novo zaduženje u iznosu od čak 850 milijardi evra do 2029. godine — što bi predstavljalo najveći posleratni dug u istoriji zemlje.
Predlog budžeta dolazi uz jasnu poruku - vreme štednje je završeno, piše Euraktiv. Ovim dokumentom vlada signalizira da će se odreći čuvenog ustavnog ograničenja deficita, poznatog kao "kočnica duga", uvedenog nakon finansijske krize.
"Za razliku od mog prethodnika, ne vidim neku posebnu vrednost u tome da se novac čuva i ne troši", izjavio je Klingbeil, kritikujući svog prethodnika Kristijana Lindnera.
Klingbeilov budžet izazvao je oštru debatu. Dok ministar govori o "rekordnim ulaganjima", protivnici vide finansijsku neodgovornost i rasipanje. Zeleni, iako u opoziciji, podržali su predlog zaduženja, ali su kritikovali kancelara Fridriha Merca zbog, kako tvrde, kršenja obećanja o fiskalnoj disciplini. Franciska Brantner iz Zelenih optužila je ministra da koristi novi fiskalni prostor za "naduvane partijske projekte", uključujući subvencije za prirodni gas.
Jedna od ključnih stavki budžeta jeste povećanje vojne potrošnje. Nemačka planira da dostigne NATO cilj izdvajanja 3,5 posto BDP-a za odbranu do 2029. godine — šest godina ranije nego što je prvobitno planirano. Budžet za odbranu porašće na 150 milijardi evra godišnje, uključujući zapošljavanje dodatnih 10.000 vojnika i izdvajanje 8,3 milijarde evra samo za vojnu pomoć Ukrajini tokom ove godine.
Takođe, Klingbeil planira da finansira dodatnih 1.000 službenika granične policije, podržavajući novi režim kontrole granica koji predlaže ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrindt.
U sektoru ekonomskog razvoja predviđeno je povećanje ulaganja u oblasti digitalizacije, mobilnosti, istraživanja i zaštite klime za čak 55 posto – na ukupno 115 milijardi evra u ovoj godini. Ukupno, kroz infrastrukturni fond biće dostupno 500 milijardi evra tokom 12 godina, uključujući 100 milijardi za "zelenu transformaciju".
Železnička infrastruktura, simbol hroničnih problema "Dojče Bana", dobiće 100 milijardi evra za modernizaciju. Istovremeno, budžet uključuje poreske olakšice i subvencije za privatne investicije, iako detalji o pokriću tih troškova još nisu precizirani.
Socijalni sektor i dalje troši najveći deo budžeta — 37 posto, od čega 27 posto ide na penzije. Iako je Klingbeil priznao da sistem mora postati efikasniji, isključio je mogućnost smanjenja davanja. Umesto toga, predviđa se 6,5 milijardi evra za dečju zaštitu i 4 milijarde godišnje za socijalno stanovanje.
Iako pojedine mere iz koalicionog sporazuma — poput subvencija za penzije majki domaćica ili dizel gorivo za poljoprivredu — nisu uključene u prvi budžet, Klingbeil priznaje da ga koalicioni sporazum obavezuje da ih uključi u naredne, "ako budu finansijski održive".
Zaduženje ima svoju cenu: očekuje se da će godišnje kamate porasti sa 30 na gotovo 62 milijarde evra do kraja mandata. Uprkos tome, uštede nisu u fokusu trenutne politike. Klingbeil je odbio 47 milijardi evra zahteva za dodatnu potrošnju, ali konkretni planovi štednje još nisu predstavljeni.
U međuvremenu, više UN organizacija izrazilo je zabrinutost zbog planiranih rezova u humanitarnoj i razvojnoj pomoći, koji uključuju smanjenje budžeta Ministarstva spoljnih poslova za humanitarnu pomoć za više od polovine — što ukupno iznosi oko 2 milijarde evra, ili svega 0,4 posto prošlogodišnjeg budžeta.
(EUpravo zato.rs)
