Evropska ekonomija nije rasla krajem prošle godine, dok je Nemačka, koja je nekada bila njen glavni pokretač, završila drugu godinu zaredom sa padom privrede, saopštili su zvaničnici u četvrtak.
Bruto domaći proizvod ostao je nepromenjen u poslednjem kvartalu 2024. godine u evrozoni, koja broji 20 zemalja, saopštila je evropska statistička agencija Eurostat.
Privreda se usporila u odnosu na rast od 0,4 odsto u trećem kvartalu, jer su kompanije bile uznemirene mogućim poremećajima u trgovini pod novom administracijom predsednika SAD Donalda Trampa. Potrošači su ostali oprezni u trošenju nakon što ih je inflacija već pogodila, iako je ona pala sa vrhunca od 10,6 odsto u oktobru 2022.
Nemačka se suočava sa višestrukim izazovima, uključujući gubitak jeftine energije iz Rusije, složenu birokratiju i političku paralizu u Berlinu. Njena ekonomija smanjila se za 0,2 odsto u četvrtom kvartalu.
Najveća evropska ekonomija, Nemačka, zabeležila je i pad od 0,2 odsto na godišnjem nivou u 2024, što je druga uzastopna godina smanjenja proizvodnje.
Prognoze za ovu godinu nisu mnogo bolje. Vlada je smanjila prognozu rasta za 2025. godinu sa 1,1 odsto na 0,3 odsto.
Vodeće evropske ekonomije, Nemačka i Francuska, uzdrmane su političkim previranjima koja su ostavila kompanije i potrošače u neizvesnosti u vezi sa budućim državnim troškovima, regulativama i porezima. Nemačka bi mogla razjasniti svoju situaciju nakon nacionalnih izbora 23. februara, koji su usledili nakon raspada vladajuće koalicije kancelara Olafa Šolca, pogođene višemesečnim sukobima oko ekonomske politike.
Francuskoj bi moglo da potraje izlaženje iz političke paralize, s obzirom na to da je parlament duboko podeljen, a novi izbori ne mogu biti održani pre jula. Političke snage su u sukobu oko načina rešavanja velikog budžetskog deficita zemlje.
Odluka o kamatnim stopama
Izbor Trampa za predsednika SAD dodatno je uzdrmao poslovne perspektive, jer bi njegova politika novih i viših carina mogla negativno uticati na izvozno orijentisanu evropsku privredu. Usporena prodaja električnih vozila i ukidanje subvencija za njihovu kupovinu u Nemačkoj takođe su smanjili potražnju kod dobavljača auto-delova.
Očekuje se da će Evropska centralna banka (ECB) danas smanjiti svoju ključnu kamatnu stopu, što bi moglo podstaći ekonomski rast.
ECB se nalazi u delikatnoj situaciji, jer niže kamatne stope podstiču rast time što čine kredite pristupačnijima, ali istovremeno mogu povećati inflaciju. Inflacija je poslednjih meseci ponovo u porastu i iznosila je 2,4 odsto u decembru, delom zbog rasta cena energije.
Pokazatelji potrošačkog optimizma, poput indeksa ekonomske klime Evropske komisije, sugerišu da se potrošači brinu zbog cena. Nije jasno da li očekuju budući rast cena, možda zbog pretnje novih carina pod Trampovom administracijom, ili reaguju na nedavna poskupljenja.
“Bez obzira na razlog, očekivanje rasta inflacije kod domaćinstava predstavlja dodatni pritisak na privatnu potrošnju u trenutku kada evropska domaćinstva već pokazuju veliku opreznost u svojim potrošačkim odlukama“, napisali su ekonomisti iz Oxford Economicsa u izveštaju.
(EUpravo zato/AP)
