Evropska unija mogla bi u narednim mesecima da se suoči sa novim pritiskom na tržištu energenata, pošto se Kina i druge azijske zemlje vraćaju u borbu za ograničene količine prirodnog gasa. Stručnjaci upozoravaju da bi pojačana potražnja iz Azije mogla da dovede do rasta cena gasa i električne energije širom Evrope.
Evropske države trenutno pokušavaju da popune skladišta gasa pred predstojeću grejnu sezonu, ali je situacija znatno složenija nego prethodnih godina.
Letnje cene gasa ostale su visoke, pa su evropske rezerve trenutno ispod višegodišnjeg proseka.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se očekuje rast potrošnje energije u Aziji tokom leta, pre svega zbog intenzivnijeg korišćenja klima-uređaja. Ukoliko zemlje poput Kine, Južne Koreje, Vijetnama i Tajlanda počnu masovnije da kupuju tečni prirodni gas (LNG) na slobodnom tržištu, Evropa će se naći u direktnoj konkurenciji sa ekonomijama koje često imaju snažniju državnu podršku i veću pregovaračku moć.
Direktor francuske energetske kompanije TotalEnergies, Patrik Pujane, upozorio je da Evropu očekuje veoma neizvestan period i da bi dodatni poremećaji na tržištu mogli da dovedu do novih poskupljenja energenata. Prema njegovim rečima, posebno je važno obezbediti stabilne isporuke gasa iz Katara i drugih velikih proizvođača.
Prema pravilima Evropske unije, države članice moraju do zime da popune skladišta gasa na najmanje 80 odsto kapaciteta. Međutim, ostvarenje tog cilja ove godine moglo bi da zahteva čak 13 procenata veći uvoz LNG-a nego prošle godine, što analitičari smatraju veoma zahtevnim zadatkom.
Poseban razlog za zabrinutost predstavlja Kina. Najveći svetski uvoznik energije poslednjih meseci trošio je sopstvene zalihe i smanjio kupovinu na međunarodnom tržištu, što je donekle ublažilo pritisak na cene. Međutim, prema procenama analitičara, kineske rezerve LNG-a značajno su smanjene od marta i sada su ispod proseka iz prethodnih godina.
Ukoliko Peking odluči da obnovi velike kupovine gasa, mogao bi da izazove novi talas rasta cena na globalnom tržištu. Evropski zvaničnici priznaju da bi upravo povratak Kine u punom kapacitetu mogao da bude ključni faktor koji će odrediti kretanje cena tokom jeseni i zime.
Dodatni izazov za Evropsku uniju jeste činjenica da zemlje članice nemaju jedinstven sistem nabavke energenata. Iako je nakon početka rata u Ukrajini pokrenuta inicijativa za zajedničku kupovinu gasa, najveće energetske kompanije uglavnom su nastavile da pregovaraju samostalno.
Za razliku od Evrope, zemlje sa snažnijom državnom kontrolom tržišta, poput Kine, mogu mnogo brže da usmere svoje kompanije i koordinisano nastupe na međunarodnom tržištu. Zbog toga analitičari upozoravaju da bi u slučaju ozbiljne nestašice ili naglog skoka potražnje Evropska unija mogla da se nađe u nepovoljnijem položaju.
Iako eventualno smirivanje tenzija na Bliskom istoku i stabilizacija proizvodnje u Persijskom zalivu mogu da ublaže deo problema, stručnjaci ocenjuju da će naredni meseci biti ključni za energetsku bezbednost Evrope i da tržište gasa ostaje jedno od najosetljivijih globalnih pitanja.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
