Najnovije projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za 2026. godinu pokazuju tiho, ali izuzetno značajno pomeranje ekonomskog centra gravitacije unutar Evrope. Prema podacima o nominalnom BDP-u po zemljama, Rumunija se nalazi tačno u sredini evropske rang liste, ispred Češke, Grčke, Portugala, Finske, Mađarske, pa čak i Luksemburga, a samo malo iza Danske.
Za zemlju koja je pre deset godina doživljavana kao periferija evropske ekonomije, ovo predstavlja istorijski korak napred.
Brojke koje menjaju percepciju
Prema projekcijama MMF-a, nominalni BDP Rumunije u 2026. godini trebalo bi da dostigne oko 445 milijardi dolara, što zemlju svrstava u višu srednju klasu evropskih ekonomija. Ovim Rumunija pretiče:
- Češku (417 milijardi dolara)
- Portugal (365 milijardi dolara)
- Finsku (336 milijardi dolara)
- Grčku (305 milijardi dolara)
- Mađarsku (270 milijardi dolara)
- Luksemburg (108 milijardi dolara) i nalazi se odmah iza Danske, čiji se BDP procenjuje na oko 500 milijardi dolara.
Istovremeno, Poljska, sa projektovanih 1.110 milijardi dolara, ostaje jasni lider Centralne i Istočne Evrope, ali sve više liči na model koji Rumunija sada sistematski prati.
"Sledeća Poljska"
Prema rečima autora analize, rast rumunske ekonomije godinama je praćen rastućim apetitom investitora. Širenje industrijske baze, rast IT sektora, povećanje domaće potrošnje i sve veća integracija u evropske lance vrednosti stvaraju uslove za dugoročno ubrzanje razvoja.
"Poljskoj je bilo potrebno dve decenije da stigne do mesta gde je danas, ali izgleda da je Rumunija konačno krenula istim razvojnim putem", kaže analitičar.
Drugim rečima, Rumunija se više ne posmatra kao tranziciona ekonomija, već kao nova centralnoevropska ekonomija rasta, piše Bankar.me.
Zapad ostaje dominantan, ali Istok sustiže
Podaci MMF-a pokazuju da Zapadna Evropa i dalje čini oko 40% ukupnog evropskog BDP-a, ali promene unutar kontinenta postaju sve vidljivije.
Na vrhu ostaju:
- Nemačka (5,328 milijardi dolara)
- Ujedinjeno Kraljevstvo (4,226 milijardi dolara)
- Francuska (3,559 milijardi dolara)
- Italija (2,702 milijarde dolara)
Međutim, upravo u srednjem delu tabele se vidi najdinamičniji pomak: Poljska, Rumunija, Češka i druge zemlje regiona postepeno menjaju ekonomsku mapu Evrope.
Zašto je ovo važno?
Nominalni BDP nije savršena mera životnog standarda, ali je ključni pokazatelj ekonomske mase, investicionog potencijala i političke težine jedne zemlje.
Za Rumuniju, ulazak u "srednju ligu" evropskih ekonomija znači veću privlačnost za strane investicije, veću težinu u evropskim ekonomskim politikama, jaču pregovaračku poziciju unutar EU i stabilniju osnovu za dugoročni rast životnog standarda.
Ako se ovi trendovi nastave, Evropa u narednoj deceniji neće biti podeljena samo na "bogati Zapad" i "siromašni Istok". Sve više će ličiti na kontinent sa snažnim centralnoevropskim pojasom rasta, gde Rumunija ima ambiciju da postane ono što je Poljska danas, regionalni ekonomski stub.
A podaci MMF-a pokazuju da ovo više nije samo ambicija, već proces koji je već u toku, navodi se.
(EUpravo zato/Bankar.me)
