Na sastanku Evrogrupe održanom 19. septembra 2025. u Kopenhagenu, ministri finansija zemalja evrozone dali su zvaničnu podršku uvođenju digitalnog evra, čime je započet istorijski proces stvaranja zajedničke digitalne valute pod okriljem Evropske centralne banke (ECB).
Ovo je prvi korak ka tome da više od 350 miliona građana evrozone dobije pristup digitalnom novcu koji garantuje država, piše Katarina Stančić u oktobarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
U narednim mesecima očekuju se zakonodavne aktivnosti i rasprave u Evropskom parlamentu, s ciljem donošenja pravila koja će pokriti sve aspekte funkcionisanja digitalnog evra, od tehničkih rešenja i privatnosti do njegove uloge u platnom prometu.
Stančić objašnjava da ideja digitalnog evra nije da zameni gotovinu, već da ponudi digitalnu verziju državnog novca koja će biti dostupna svim građanima i firmama.
ECB želi da time spreči preveliku zavisnost od privatnih kompanija u oblasti elektronskih plaćanja, očuva stabilnost sistema i ponudi pouzdanu, univerzalnu i pristupačnu alternativu.
Digitalni evro će biti obaveza centralne banke, sličan gotovini, ali u digitalnom obliku. Građani će ga koristiti preko postojećih banaka i platnih servisa, a planirana je i mogućnost plaćanja bez interneta (oflajn), što bi bilo važno u vanrednim situacijama.
Takođe, ovaj projekat ima i strateški značaj, evropski digitalni novac mogao bi da ujedini tržište plaćanja, smanji troškove za firme i ojača ekonomsku nezavisnost Evrope u odnosu na globalne finansijske gigante.
Stejblkoini i tokenizacija
Digitalni evro nastaje u trenutku velikih promena u globalnim finansijama, gde sve veću ulogu igraju stejblkoini i tokenizacija.
Stejblkoini su digitalne valute čija je vrednost vezana za tradicionalne valute (na primer američki dolar), a osigurane su stvarnom imovinom, poput državnih obveznica.
Za razliku od špekulativnih kriptovaluta poput bitkoina, stejblkoini se već koriste za plaćanja, posebno u zemljama sa visokom inflacijom ili slabim bankarskim sistemom.
Paralelno s tim, tokenizacija omogućava da se finansijska imovina ( akcije, nekretnine) pretvori u digitalne tokene i njima trguje na specijalizovanim platformama. To donosi veću efikasnost, ali i nove bezbednosne rizike i izazove za regulatore.
Promene u sistemu, ali stari rizici ostaju
Iako je finansijski sistem nakon krize 2008. postao regulatorno jači, tehnološki razvoj u poslednjih deset godina doneo je nove aktere, brže transakcije i primenu veštačke inteligencije u finansijama.
Tradicionalne banke sve više gube centralnu ulogu, koju preuzimaju fondovi, fintech kompanije i tehnološke platforme.
Međutim, najveći problem je što pravila nisu evoluirala u skladu sa novim tehnologijama. Stančić upozorava da bez prilagođavanja regulatornog okvira, postoji rizik od nove finansijske krize. Takođe, važno je pronaći ravnotežu između zaštite privatnosti korisnika digitalnog novca i borbe protiv njegovog mogućeg korišćenja u ilegalne svrhe.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
