Ministri finansija EU pokušavaju da do kraja 2025. postignu dogovor o pravnom okviru za uvođenje digitalnog evra, ali brojni izazovi i dalje koče proces, od zaštite privatnosti i podataka, do ograničenja iznosa koje građani mogu posedovati i uloge zemalja van evrozone.
Ranije ove godine, lideri EU pozvali su ministre finansija da ubrzaju rad na regulativi za digitalni evro - i poruka je očigledno urodila plodom.
Tokom jula, pregovori unutar Saveta EU su se intenzivirali, pri čemu većina ministara podržava cilj danskog predsedavanja da se do kraja godine postigne zajednička pozicija.
Međutim, do tog cilja neće biti lako doći.
Nekoliko zemalja i dalje smatra da je potrebno više tehničkog rada pre nego što se napravi sledeći korak ka novom obliku plaćanja.
"Moramo pronaći fer model kompenzacije i dobre uslove distribucije za banke, ali i od prvog dana obezbediti visok nivo zaštite privatnosti za građane", izjavio je nemački ministar finansija Lars Klingbeil na sastanku u Briselu.
Kontroverze: Privatnost, ograničenja i uloga zemalja van evrozone
Osim privatnosti i kompenzacija za pružaoce platnih usluga, ministri su izrazili zabrinutost i zbog uticaja na zemlje koje nisu u evrozoni, ograničenja maksimalnog iznosa koji korisnici mogu držati u digitalnom evru, pa čak i oko toga - ko bi uopšte trebalo da odlučuje o pokretanju projekta.
Švedska je pozvala na rešenje koje neće biti previše opterećujuće za banke van evrozone, dok Holandija insistira na niskom limitu posedovanja digitalnog evra, kako bi se on koristio isključivo kao sredstvo plaćanja.
Mađarska, s druge strane, traži pravo glasa kada je reč o njegovom uvođenju.
Na početku jula, potpredsednik Evropske centralne banke Luis de Guindos jasno je poručio da odluke o lansiranju digitalnog evra neće biti sve dok se ne usvoji pravni okvir.
I Savet i Evropski parlament trenutno rade na tome. Nakon usvajanja zakona, upravna tela ECB odlučiće da li da projekt pređe u narednu fazu pripreme, koja bi trajala oko dve i po godine.
De Guindos je u Briselu podsetio ministre na hitnost.
"Evropa mora da deluje zajedno kako bi ojačala svoju finansijsku autonomiju. Ubrzanje razvoja digitalnog evra ključno je za smanjenje rastuće zavisnosti od SAD, jer su gotovo svi pružaoci elektronskih platnih rešenja američke firme", istakao je on i dodao da je zato pravovremeno usvajanje zakona od presudnog značaja.
Zavisnost od inostranih kartica i pritisak iz SAD
Danas čak 13 od 20 članica evrozone nema sopstveni nacionalni kartični sistem i oslanja se na međunarodne gigante poput Visa i Mastercard za digitalna plaćanja.
Dodatni pritisak dolazi i iz SAD, koje su nedavno usvojile tzv. Genius Act - zakon o regulisanju tržišta "stablecoin" digitalnih valuta.
U aprilu, član Upravnog odbora ECB Pjero Čipolone upozorio je da promocija dolarskih stablecoina od strane američke vlade "predstavlja pretnju za finansijsku stabilnost Evrope i njenu stratešku autonomiju", zbog čega je digitalni evro još važniji za zaštitu evra.
Prema pisanju Financial Timesa, ECB trenutno istražuje mogućnost da digitalni evro funkcioniše na javnoj blokčejn mreži poput Ethereum-a ili Solane, umesto na zatvorenoj platformi.
ECB je za Euronews potvrdila da eksperimentiše sa različitim tehnologijama i centralizovanim i decentralizovanim, ali još uvek nije doneta konačna odluka.
Zahtev za evropsku infrastrukturu, ali parlament usporava
Šefica sektora za finansijske usluge u Evropskoj organizaciji potrošača (BEUC), Ana Martin, izjavila je da infrastruktura za digitalni evro mora biti razvijena u Evropi i od strane evropskih firmi.
"Geopolitička neizvesnost jasno pokazuje koliko je važno smanjiti zavisnost Evrope od neevropskih provajdera u strateškim oblastima", rekla je Martin.
Ipak, saradnja sa Evropskim parlamentom ne teče glatko.
Još 9. februara 2024. godine, bivši izvestilac za digitalni evro, nemački poslanik Stefan Berger (EPP), podneo je nacrt izveštaja. Od tada, nijedno glasanje nije održano, a u decembru iste godine Berger je podneo ostavku. Nasledio ga je španski poslanik iz EPP Fernando Navarete.
U aprilu 2025. godine, Pjero Čipolone iz ECB-a je apelovao na poslanike da ubrzaju rad na zakonodavnom predlogu, ali do danas nije došlo do značajnog pomaka.
Na pitanje Euronewsa o trenutnom zastoju, poslanik Navarete nije dostavio komentar do objavljivanja teksta.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
