Ako vam se dešava da dobijate neželjene poruke ili mejlove, da vas neko uznemirava na lajv strimovima ili da se vaše privatne fotografije bez dozvole objavljuju na internetu, moguće je da ste žrtva sajber uhođenja.
Ovaj oblik zlostavljanja postaje sve učestaliji na britanskom internetu.
Studija objavljena u British Journal of Criminology pokazala je da sajber uhođenje raste znatno brže od tradicionalnih oblika proganjanja.
Analizirani su odgovori skoro 147.800 učesnika u anketama o kriminalu u Engleskoj i Velsu, sprovedenim u periodu od 2012. do 2020. godine. Pitanja su se odnosila na prisutnost i percepciju fizičkog, sajber i sajber-posredovanog uhođenja.
Kancelarija javnog tužilaštva Ujedinjenog Kraljevstva opisuje sajber uhođenje kao "preteće ponašanje ili neželjene kontakte" usmerene ka nekome putem interneta, a često se kombinuje s drugim vrstama proganjanja i uznemiravanja.
Primera radi, sajber uhođenje može da uključuje preteće ili neželjene SMS poruke i mejlove, uznemiravanje tokom lajv prenosa, kao i objavljivanje izmenjenih fotografija žrtve, njene dece ili radnog mesta na društvenim mrežama, navodi se u izveštaju.
Krivična dela povezana sa internetom u porastu
Sajber-omogućena krivična dela su ona koja nisu nastala zbog tehnologije, ali su se njome značajno promenila, poput vršnjačkog zlostavljanja na mrežama, trolovanja ili masovnog onlajn linča (virtual mobbing).
U osmogodišnjem periodu, procenat ljudi koji su prijavili da su doživeli sajber uhođenje porastao je sa 1% na 1,7%.
Žrtve sajber uhođenja: "Nije u redu, ali nije ni zločin"
Iako je fizičko uhođenje i dalje češće, sajber uhođenje je jedini oblik zlostavljanja koji je u tom periodu zabeležio značajan rast od 70%. Broj prijava fizičkog uhođenja porastao je za 15%, dok je sajber-posredovano uhođenje čak opalo.
Prema nalazima istraživača, žene, mladi i LGBTQ+ osobe češće prijavljuju da su bile meta sajber uhođenja u poređenju sa ostalim grupama.
Zabrinjavajuće je i to što je skoro polovina žrtava koje su u prethodnoj godini doživele sajber uhođenje izjavila da smatraju svoje iskustvo "pogrešnim, ali ne i krivičnim delom", što utiče na to koliko ljudi odlučuje da se obrati policiji ili drugim institucijama.
"Postoji ozbiljan raskorak između onoga što ljudi doživljavaju i onoga što zakon prepoznaje kao zločin", rekla je Medlin Janickj, jedna od autorki studije i istraživačica u grupi za nasilje, zdravlje i društvo na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).
"To utiče ne samo na spremnost žrtava da potraže pomoć, već i na to kako institucije reaguju", dodala je.
Janickj naglašava da je deo problema u tome što su mladi ljudi toliko naviknuti na ovakav vid uznemiravanja da ga više ne prepoznaju kao krivično delo.
Istraživači pozivaju britansku vladu da pojača javno informisanje, da jasno definiše pravne okvire i obezbedi dodatnu podršku za žrtve sajber uhođenja.
U EU najugroženije su mlađe žene
Inače, prema podacima EIGE (Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost), procenjuje se da je jedna od deset žena u EU iskusila neki oblik sajber nasilja nakon 15. godine života, uključujući cyberstalking, uznemiravanje i širenje intimnih slika bez saglasnosti.
Evropski parlament navodi da je 13% žena u prethodnih pet godina bilo izloženo sajber uznemiravanju, dok je 8% prijavilo takve incidente u poslednjih 12 meseci
EUR-Lex.
Cyberstalkingu, koji podrazumeva ponavljano slanje pretećih ili neželjenih poruka putem interneta, naročito su izložene mlađe žene, a kod njih je prihvatanje pretnji ili uznemiravanja putem digitalnih kanala znatno češće nego kod starijih populacija.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
