Poslednja stanica matrijarhata u Evropi: Ostrvo žena je kultura koja diše

Nedaleko od obale Estonije, u Baltičkom moru, nalazi se maleno ostrvo Kihnu. Naseljavaju ga pretežno pripadnice nežnijeg pola, pa se smatra da je to poslednja matrijarhalna zajednica u Evropi. Život ove ostrvske zajednice u velikoj meri počiva na snazi i izdržljivosti žena, ali dame koje ovde žive ne vole da se o njima govori kao o pripadnicima matrijarhata ili izolovanoj zajednici, baš naprotiv.

One čuvaju kulturu toliko bogatu da se nalazi na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva i ovo ostrvo je poznato kao ostrvo žena.

"Sve je počelo smrću"

Knjiga norveške portretne fotografkinje Ane Helene Gjelstad - "Veliko srce, snažne ruke", mnogo govori o kulturi ovog ostrva, a nastala je nakon što je boravila na sahrani jedne žene na ovom ostrvu. Naime, autorka se u jednom trenutku našla okružena starijim ženama obučenim u plavo, boju žalosti. U tom trenutku shvatila je da želi da svetu ispriča priču o tim ostarеlim čuvarkama kruga života.

"Ovo je priča o prošlosti koja je važna za budućnost. Imala sam unutrašnji osećaj da moram ovo da zabeležim, da napravim knjigu i napišem njihove priče", rekla je ona.

Portreti i priče koje je Gjelstad zabeležila govore o mestu duboko ukorenjenom u tradiciji pesama u Kalevala-metru, drevnom obliku usmenog muzičkog pripovedanja, kao i o živopisnoj odeći ukrašenoj tkanim i vezenim motivima.

Tradicija kojoj preti nestanak

Uprkos surovim vremenskim uslovima i 50 godina sovjetske okupacije, ove matrijarhalne tradicije su opstale, ali sada im preti nestanak, pre svega zbog odlazak mlađih generacija.

Sezonski turizam cveta. Mnogi su radoznali da upoznaju tradiciju Kihnua i time pružaju ostrvu preko potrebnu ekonomsku podršku, ali to ne menja broj stanovnika i njihove godine.

Nažalost, sada su stanovnici ovog ostrva stariji ljudi, a kroz tradiciju, običaji su se prenosili sa majke na ćerku. Međutim, sada ćerke i unuke odlaze za boljim uslovima.

Šarene suknje - deo tradicionalne narodne nošnje

Kihnu je poznat po šarenim suknjama koje nose žene sa ostrva i ovo je jedno od malog broja mesta gde lokalno stanovništvo svakodnevno nosi narodnu nošnju.

Udate žene, koje inače imaju viši društveni status, preko suknje nose i kecelju, koja simboliše da su u braku. Stopa razvoda na ovom ostrvu je veoma niska.

Pruge na suknji označavaju društveni status žene u zajednici. Mlade žene nose crvene suknje, što je simbol najlepšeg razdoblja života. Ukoliko su u žalosti, onda nose suknju u crnoj boji, a kako vreme prolazi, na suknji se dodaju pruge u ljubičastoj i crvenoj nijansi, sve do trenutka dok ponovo ne postane ona vesela suknja koja i simboliše ovo ostrvo.

Muškarci su veoma važni za ostrvo

Kultura Kihnua nije matrijarhalna, navodi lokalno stanovništvo. Rad muškaraca, koji dane, mesece i godine provode van kuće u ribolovu, veoma je važan. Takođe, bave se i lovom na foke i sakupljanjem jaja morskih ptica, sve ono što ljudima van Baltika nije poznato i realno

Pre nego što su uvedene redovne trajektne linije i 5G mreža, muškarci su predstavljali vezu sa udaljenim krajevima sveta, često donoseći nove stilove odeće, pesme, pa čak i partnerke za žene koje su ostajale na ostrvu.

Prvi put se pominje u 16. veku

Kihnu se prvi put u pisanim izvorima pominje kao naseljeno ostrvo u 16. veku, a mnogi njegovi običaji su još stariji.

Njihove runске svadbene pesme stare su više od 2.000 godina i potiču iz pret-hrišćanskog perioda usmene tradicije i rodbinskih veza, a kulturni prostor Kihnua dodat je na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2008. godine. Šarene vunene suknje, džemperi i rukavice, kao i drevni svadbeni rituali, imali su značajnu ulogu u toj odluci.

Dugačko svega oko četiri milje (7 km) i široko dve milje, ovo baltičko ostrvo predstavlja svet za sebe, koji je dugo bio zaštićen od punog uticaja modernog doba. Kihnu je živa kultura koja diše.

(EUpravo zato/BBC)