Rad od jutra do sutra, tako hiljade žena koje žive u ruralnim sredinama opisuju svoj život.
Većina njih živi život koji je makar za nijansu komplikovaniji od onog koji se vodi u urbanim sredinama jer, osim što rade i privređuju domaćinstvu, one su i majke i domaćice, ali podjednako i učestvuju u različitim poljoprivrednim poslovima.
Ipak, mnogima od njih sav ovaj teret nije priznat materijalno, već se on prosto, podrazumeva.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 40 odsto stanovništva Srbije živi u ruralnim područjima, a žene čine gotovo polovinu te populacije. Tek manji procenat poljoprivrednih gazdinstava formalno je registrovan na žene, dok se većina vodi kao "pomažući članovi domaćinstva“ bez imovine na svoje ime, bez pune ekonomske sigurnosti i često bez regulisanog penzijskog i zdravstvenog osiguranja.
Istovremeno, sela se prazne, škole zatvaraju, javni prevoz nestaje, a infrastruktura ostaje nedovršena. U takvim okolnostima, položaj žena i devojčica postaje dvostruko opterećen: one su stub domaćinstva i poljoprivredne proizvodnje, ali i prve koje osećaju posledice zapostavljenih javnih politika.
"Naša sela prolaze kroz veoma težak period, možda najteži, i rekla bih da se sada vodi odsudna bitka za spas naših sela i naše poljoprivredne proizvodnje. To zapravo znači i opstanak naše zajednice, jer ne biti samodrživ i suveren u pogledu proizvodnje hrane, znači biti u velikoj opasnosti u aktuelnim globalnim uslovima. Sasvim logično, problemi koji muče sve u našim selima nisu zaobišli ni žene. Naprotiv. Priča o ženama na selu se može sažeti u sintagmu "rad od jutra do sutra‟, često bez ostvarivanja prava po osnovu tog teškog rada, jer nemaju regulisano penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje", kaže Brankica Janković.
Prema njenim rečima, neozbiljni bi povodom ovog problema rekli: "Ko im je kriv kada imaju mogućnost da registruju poljoprivredno gazdinstvo.‟ I nikakav problem.
"Blago neobaveštenima. Žene uglavnom nemaju imovinu koja se vodi na njih i ne odlučuju o imovini, a uglavnom se vode kao pomažući članovi. A kome li to pomažu kad su kuće na njima, kao i veliki broj obaveza. Ipak, to su žene, stamene, snažne, hrabre, posvećene, s mnogo znanja sticanog u radu, ali im treba podrška za upotrebu novih tehnologija i alata, te savladavanja administrativnih prepreka i drugih otežavajućih okolnosti za normalno funkcionisanje", navodi Janković.
Naša sagovornica se osvrće i na status muškaraca na selu. Ističe kako ni njima život nije lak.
"Jednostavno, nikada dosad nismo imali nikoga ko se bavio potencijalom i razvojem naših sela posle perioda komunističke Jugoslavije, koja je imala prilično razvijene politike za razvoj sela, koje ne bih elaborirala ovom prilikom. Izazov je i loša i zapostavljena infrastruktura u selima i mnogo veći fokus na gradnju u prestonici i u nekoliko velikih gradova", ukazuje naša sagovornica.
Kako je biti devojčica na selu?
Na pitanje da li se položaj devojčica razlikuje od položaja odraslih žena na selu, Jankovićeva ističe kako je razlika danas u životu devojčica na selu i odrastanja starijih generacija smanjeni jaz u dostupnosti mnogih edukativnih i drugih sadržaja, pre svega zahvaljujući internetu.
"Danas devojčica na selu može bit potpuno isto informisana i mnogo toga može videti u internet prostoru ako je digitalno pismena. Ne moram reći koliko je onda neophodno da imaju puni pristup internetu, stabilnu vezu i kompjutersku opremu i telefone da bi bile uključene u društvene tokove. O značaju kvalitetnog obrazovanja i potrebe za dobro opremljenim školama, valjda ne treba da govorim. Mislim da je daleko od dovoljnog, mnoge škole izgledaju strašno, bez osnovnih sredstava za rad. O vrlo često demotivisanim nastavnicima, takođe ne moramo govoriti", pojašnjava ona.
Prema njenim rečima, veliki problem je nedostatak javnog prevoza u mnogim mestima, pa je veza s većim gradovima veoma otežana, posebno deci mlađeg uzrasta, jer ne mogu roditelji koji imaju mnogo poslova na njivi da im budu vozači, ako uopšte imaju auto da ih prevezu i/ili sačekaju uveče kada se vraćaju iz škole ili iz izlaska u grad ili selo, ako u njemu ima mesta za provod.
"Nemojte misliti da banalizujem stvari, mladi ljudi vole da izađu. I još nešto ja pamtim, što me je svojevremeno najviše nerviralo - što u mom selu nije bilo osvetljenja na ulici. Ni danas to još nije rešeno, a prošlo je više od 50 godina", ističe.
Pomoć za devojčice i žene iz ruralnih sredina
Kada bismo ih pitali, mnoge bi verovatno rekle: "Možemo same.‟ Ipak, to nije ono što se od njih očekuje.
"Direktni grantovi za započinjanje ili unapređenje različitih poslova na poljoprivrednim imanjima, od onih na njivi pa nadalje, u proizvodnji zimnice, mlečnih proizvoda, stočarstva, pčelarstva i dr. I sve vrste edukacija koje su ženama pružane - odgovara Jankovićeva na pitanje šta bi im pomoglo da ojačaju svoj status", kaže Jankovićeva.
Ona smatra kako je čitavom sistemu, ali i ženama iz ruralnih sredina neophodna duboka i istinska reforma obrazovanja, a ne kozmetika.
"Predmeti poput digitalne i finansijske pismenosti trebalo bi da su odavno deo programa. Građansko obrazovanje kao vrlo važan predmet, da deca na selu znaju svoja prava i obaveze, da budu slobodni građani koji učestvuju u svim tokovima i da učestvuju u procesu i odlučuju o trošenju budžetskih sredstava, pa da imamo svuda asfaltirane i osvetljene puteve.
Koja žena želi da živi u selu koje izgleda kao da je tek sad stupilo u 20. vek", pita se Jankovićeva.
"Nekada je svako selo imalo Dom kulture, a bili smo manje bogati i razvijeni. Mada je to diskutabilan podatak. Gotovo se svaki dan dešavalo nešto od kulturnih i sportskih aktivnosti. Pomenuli ste sport, jednak pristup sportu za sve je vrlo važan. Ne sme sport biti rezervisan samo za decu u gradu (ali i to je upitno, jer se gotovo sve plaća). Fizičko vaspitanje je ozbiljan predmet i nastavnici fizičkog sa savremenim znanjem i voljom mogu biti pokretači mnogih dobrih akcija i pozitivne energije u seoskim sredinama", upozorava naša sagovornica.
Da čujemo ono što nam pričaju ljudi sa sela
Na pitanje šta bi bio najvažniji korak koji Srbija treba da preduzme u narednoj deceniji da bi se poboljšao položaj žena i devojčica u ruralnim područjima, Jankovićeva ističe da, pre svega, treba čuti ono što nam govore svi ljudi koji žive na selu, kako poljoprivrednice, tako i poljoprivrednici.
"Oni sigurno bolje od nas znaju šta im je potrebno. Neophodno je kontinuirano praćenje njihovih potreba, država postoji zbog građana. Jedno je sigurno, treba hitno zaustaviti dalju devastaciju sela i demografski slom. Subvencije za ostanak na selu, ulaganje u infrastrukturu i obrazovanje. Školski udžbenici i prevoz su besplatni samo u Beogradu, a važno je da budu besplatni i u selima", ističe.
Prema njenim rečima, mnogo dobrih stvari uradilo je Ministarstvo za brigu o selu i trebalo bi da neke od tih aktivnosti postanu i trajne, sistemske mere.
"Rešavanje problema penzijskog i zdravstvenog osiguranja za sve ljude na selu. Ulaganje u seoske škole. Bolja stručna podrška za postizanje boljih prinosa za sve poljoprivredne proizvode i korišćenje digitalnih tehnologija. Rešavanje aktuelnog problema otkupa mleka, ali i drugih proizvoda i izazova skladištenja kukuruza, pšenice i drugih proizvoda. Ovo vam možda deluju kao neki opšti problemi i mere, ali oni se i te kako tiču i položaja žena. Mnogo više žena je angažovano na proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Naravno, posebno osmišljeni, specijalizovani programi za podršku ženama su dobrodošli", kaže ona.
Najbolje stvari nemaju cenu
Jankovićeva savetuje da svaki dan rade na sebi što više, jer im to niko ne može oduzeti.
"Da ne veruju u bajke i da se može živeti od Instagram postova i audicija za pevanje, kao ni u brzi uspeh do ovih ili onih "zvezda i zvezdica‟. To samo ponekom uspe, a i ono što većina prikazuje nije istina. Na Instagramu nema suza i teškog rada, samo sjajne scene s predivnih putovanja na egzotične destinacije. Sigurno je da je sve to daleko od idealnog i istine. Dakle, ništa nije kao što izgleda", poručuje.
Posebno ističe da rad i znanje vode do sigurnosti i unutrašnjeg mira, iako će često videti nepravdu i/ili suočiti se s njom.
"Rad, znanje, obrazovanje, unutrašnji mir, dobrota, spokoj - to se ne kupuje, jer najbolje stvari nemaju cenu. U selima se danas ove vrednosti pre mogu naći, a i sačuvati", zaključuje Jankovićeva.
Ovaj tekst je deo specijalnog izdanja SpOna, novog projekta WMG fondacije. SpOna je ženska inicijativa posvećena izgradnji zajednice koja podstiče aktivno i ravnopravno učešće žena u svim sferama društva.
Želja nam je da SpOna postane veza među ženama različitih generacija i iskustava, ali i most između sektora i institucija koje prepoznaju važnost rodne ravnopravnosti kao temelja održivog razvoja.
Još intervjua koji su deo specijalnog izdanja SpOna možete pročitati OVDE.
