Priča o osnaživanju žena počinje u načinu na koji one vide sebe. U njihovoj slobodi da budu autentične i u hrabrosti da ih vide i kad nisu savršene. Pitanje ravnopravnosti nije samo pitanje sistema, već i toga kakve priče pričamo o ženama, kakve uzore nudimo devojčicama i kakvu sliku vrednosti gradimo putem medija.
Upravo o toj odgovornosti, ali i o unutrašnjim barijerama koje često stoje na putu osnaživanju, razgovaramo s Teodorom Bogdanović, urednicom magazina ELLE Srbija. Uređujući magazin koji snažno utiče na percepciju identiteta, ambicije i samopouzdanja žena, Teodora svakodnevno učestvuje u kreiranju prostora u kojem je ženski glas osnova.
Teodora nam govori i o tome zašto ravnopravnost nije ciljna linija, već proces, zašto su internalizovane sumnje možda veća prepreka od spoljašnjih sistema i kako mediji mogu biti most, a ne zid u izgradnji društva u kojem svaka žena ima pravo da bude vidljiva, nesavršena i svoja.
Kako vi definišete snažnu ženu i šta vas čini jednom od njih?
Za mene su snažne žene one koje hrabro biraju da budu autentične, čak i kad svet očekuje da se uklapaju. One grade mostove, a ne zidove i znaju da moć nije u dominaciji, već u sposobnosti da inspirišu, podrže i menjaju okolinu. Ako bi trebalo zbog nečega da sebe okarakterišem kao hrabru, ovo su upravo ti razlozi.
Kao urednica magazina ELLE, koji snažno utiče na to kako žene vide sebe i svet oko sebe, šta mislite da smo dosad postigli kad je u pitanju ravnopravnost polova i osnaživanje žena?
Društvo je već prešlo vidljive granice, jer žene danas imaju glas koji se ne može ignorisati. Ipak, ravnopravnost polova nije linija cilja, već proces stalnog oblikovanja. Ono što smo postigli je stvaranje platforme na kojoj se ženska perspektiva vidi, slavi i utiče na kulturu – od mode do politike, od estetike do ekonomije. Svaka priča koju objavimo je kamenčić koji gradi svet u kome žene ne moraju da se opravdavaju da bi bile prisutne.
Društvo je već prešlo vidljive granice, jer žene danas imaju glas koji se ne može ignorisati. Ipak, ravnopravnost polova nije linija cilja, već proces stalnog oblikovanja
Šta smatrate najvećom preprekom osnaživanju žena danas?
Rekla bih, internalizovana očekivanja i sumnje koje kao žene nosimo u sebi. Dok se spoljašnji sistemi menjaju sporije, ono što nas zaista koči jeste osećaj da moramo biti savršene da bismo bile vredne. Osnaživanje počinje kad prepoznamo sopstvenu vrednost i dopustimo sebi da budemo nesavršene, i baš takve - hrabre i vidljive.
Koja je najveća prepreka ili najveća lekcija koju ste vi naučili tokom karijere?
Danas bih možda rekla da me je karijera naučila da se istinska snaga ne ogleda u savršenim odlukama, već u sposobnosti da ostanemo dosledni svojim vrednostima dok učimo, menjamo se i rastemo stičući iskustvo, kao i zahvaljujući nekim lekcijama koje nismo mogli predvideti.
Koje korake mi možemo da preduzmemo kao mediji kako bismo osigurali da više žena i devojčica bude na rukovodećim pozicijama?
Mediji imaju moć da oblikuju stvarnost, ne samo da je reflektuju. To znači da treba aktivno isticati, kreirati vidljive uzore i slomiti stereotipe putem sadržaja koji inspiriše, edukuje i podstiče akciju. Takođe, važno je graditi sopstvene timove s različitim glasovima i iskustvima, jer samo inkluzivnošću možemo pokazati mladim devojkama da su njihove ambicije i sposobnosti jednako vredne i moguće.
(EUpravo zato)
