Olimpijska šampionka Zorana Arunović odgovara: Da li se ženski uspesi u sportu u Srbiji dovoljno vrednuju?

Za vrhunske sportiste često se kaže da su osvojili sve što se osvojiti može. Zorana Arunović je jedna od retkih kod kojih ta rečenica ne traži objašnjenje. Profesionalno, olimpijska i evropska šampionka, svetska rekorderka i ime koje je već decenijama sinonim za preciznost. Van strelišta, britke i jasne misli, ljubaznost joj je uža specijalnost, baš kao i umešnost na terenu.

Vi ste aktuelna olimpijska, ali i svetska/evropska šampionka u streljaštvu. Kad sagledate sve vaše uspehe, šta mislite kako ste to postigli?

Isključivo upornošću. Verujem da bi većina ljudi na mom mestu odustala od svog sna, ali mene su želja da osvojim olimpijsku medalju, kao i vera u to da je zaslužujem vodile godinama kroz karijeru. Uspela sam da je osvojim tek iz četvrtog puta, ali u međuvremenu sam između Igara osvojila pregršt drugih medalja, što mi je samo potvrđivalo da sam na pravom putu.

Žene u sportu često moraju da dokazuju da zaslužuju isto mesto kao i muškarci. Da li ste to osetili na svojoj koži? Kako ste se nosili s tim?

Dan-danas, kad ne napravim neki dobar rezultat na takmičenju koje je medijski propraćeno, nađe se neko ko prokomentariše da mi je mesto u kuhinji, za šporetom i slično. Kad muškarac podbaci, nećete videti komentar tog tipa. Smatram da žene vrede isto koliko i muškarci, ali mislim da je pred nama veoma dugačak put da dođemo do stadijuma gde će zaista biti tako.

Šta vas inspiriše da nastavite kad je teško?

Inspiracija je prolazna i vrlo promenljiva stvar. Umesto inspiracije uvek biram doslednost, a u mom shvatanju to je pojavljivanje i onda kad je teško i kad stvari ne idu onako kako želim. Teških trenutaka je znatno više nego onih lepih, kad sve ide kao po loju, te je zaista neophodno što pre shvatiti i prihvatiti da je doslednost jedini način da se dođe do uspeha.

Koje osobine prave razliku između dobre i vrhunske sportistkinje?

Bez obzira na pol, razliku pravi to koliko smo spremni da radimo stvari koje možda drugi ne bi radili jer su preteške ili prekomplikovane, kao i koliko smo spremni da budemo van zone komfora. Kad su konkretno sportistkinje u pitanju, mislim da razliku pravi to koliko smo spremne da žrtvujemo.

Da li mislite da se ženski uspesi u sportu u Srbiji dovoljno vrednuju? Šta bi trebalo da se promeni da bi sportistkinje imale veću vidljivost i podršku?

Mislim da bi ženski sport u Srbiji trebalo da ima veću pažnju, definitivno. Imamo toliko fantastičnih sportistkinja, a situaciju da se o ženskom sportu piše isključivo kad se ostvari neki izvanredan uspeh. Kad bi se povećala pažnja, poboljšala bi se vidljivost i prepoznatljivost, samim tim bi imale i veću šansu da ih podrže sponzori. Sa druge strane, povećana vidljivost bi dala primer drugim devojčicama da im je mesto u sportu i da je sport za sve, bez obzira na pol.

Kako vidite položaj i prepoznatljivost žena u sportu širom Evrope?

Smatram da se situacija po tom pitanju poboljšava iz dana u dan, ali da imamo i dalje dugačak put pred nama kako bismo bile tamo gde treba da budemo.

Koju poruku biste poslali mladim devojkama koje sanjaju da postanu šampionke, kako da veruju u sebe uprkos preprekama?

Poručila bih im da će na putu do uspeha imati beskonačno puno prilika da odustanu od svojih snova, ali da je jedini način da dođu do njih - da ne odustanu. Takođe bih im poručila da sport nije sve u životu i da je neophodno da razvijaju sve aspekte ličnosti podjednako jer će na taj način biti srećne, a kad je sportista srećan, šanse da napravi bolje rezultate su znatno veće. I ono najbitnije - napraviti sistem bliskih ljudi oko sebe koji će ih podržavati i kad je dobro i kad je loše.