Objave uticajnih osoba o medicinskim testovima često su "obmanjujuće", pokazala je nova studija, naglašavajući da to može dovesti do rizika od pogrešnih dijagnoza.
Istraživači su analizirali više od 900 objava na Instagramu i TikToku o kontroverznim medicinskim testovima, fokusirajući se na korisnike sa preko 1.000 pratilaca.
Više od osam od deset objava imalo je, prema istraživačima, "promotivni" ton, dok je samo šest odsto eksplicitno navelo naučne dokaze o testovima.
"Ogromna većina ovih objava bila je u velikoj meri obmanjujuća", navela je u saopštenju dr Bruk Nikel, naučna saradnica Univerziteta u Sidneju, koja je predvodila studiju.
"Ovi testovi se promovišu kao rani skrining, način da preuzmete kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Problem je što su nepotrebni za većinu ljudi, a u nekim slučajevima nauka koja podržava njihovu efikasnost je klimava", dodala je ona.
Istraživači su analizirali objave o pet medicinskih testova, uključujući magnetnu rezonancu (MRI), genetsko testiranje koje navodno otkriva rane znake 50 vrsta karcinoma, kao i testove za crevne bolesti, nivoe testosterona i broj jajnih ćelija kod žena.
Jedan od neželjenih efekata sprovođenja ovih testova bez medicinske potrebe je rizik od prekomerne dijagnoze. To se dešava kada se "uglavnom zdravim ljudima dijagnostikuje ili pripisuje stanje ili bolest koja im nikada ne bi naškodila", naveli su autori studije.
Rizik od prekomerne dijagnoze ili prekomerne upotrebe spominjan je u samo šest odsto objava na društvenim mrežama, dok je više od polovine objava ohrabrivalo ljude da se testiraju.
"Ovi nalazi sugerišu da su društvene mreže otvorena kanalizacija medicinskih dezinformacija", rekao je dr Rej Mojnihan, docent na Univerzitetu Bond u Australiji i jedan od autora studije.
Kako je dodao, ovo predstavlja krizu javnog zdravlja koja pogoršava fenomen prekomerne dijagnoze i ugrožava održivost zdravstvenih sistema.
Neprijavljeni finansijski interesi
Među influenserima, 68 odsto imalo je finansijske interese, poput kodova za popuste ili plaćenih partnerstava.
"Jedna od osnovnih poruka influensera koji promovišu ove testove je da je znanje moć, ali većina informacija je selektovana. Kada je u pitanju zdravlje, važno je imati potpunu sliku, a poluistine su često obmane", rekao je Nikel, dodajući da postoji rizik da pacijenti dobiju nepotrebne medicinske tretmane.
Ipak, primećeno je da je manja verovatnoća da objave lekara, koji su činili oko 15 odsto ukupnog broja, imaju promotivni ton, dok su češće pominjale potencijalne štetne posledice.
Istraživači su zaključili da rezultati ukazuju na hitnu potrebu za jačom regulativom kako bi se sprečilo širenje obmanjujućih medicinskih informacija na društvenim mrežama.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
