Kako bi se podigla svest o važnosti preventivnih pregleda i redovnoj brizi o zdravlju dojki, koji su ključni za smanjenje smrtnosti od karcinoma dojke, Kurir Televizija je ugostila stručnjake iz ove oblasti.
Gosti emisije bili su prof. dr Ivan Marković, direktor Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, doc. dr Marijana Basta Nikolić, specijalista radiologije u Kliničkom centru Vojvodine,dr sci. med. Marija Andrijić, psiholog i integrativni psihoterapeut, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kao i Vesna Bondžić, predsednica udruženja Ženski centar Milica.
Profesor Marković je istakao da je, i pored snažnih i efikasnih pomaka u novim terapijama za karcinom dojke, potpuno jasno da je rano otkrivanje od ključnog značaja za smanjenje smrtnosti od ove bolesti.
"To je već dokazano u velikom broju zemalja koje imaju organizovane skrining preglede za žene između 45 i 50 godina. Kada bi se započeo takav program i sprovodio na svake dve godine do neke sedmdeste godine, smanjenje smrtnosti bi zaista bilo značajno", kažao je dr Marković.
On je dodao da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u to slučaju smanjenje smrtnosti od karcinoma dojke između 25 i 30 procenata.
"Mamografija je i dalje zlatni standard za dijagnostiku"
Doktorka Basta Nikolić je kazala da je velika sreća da mi danas na raspolaganju imamo čitav niz dijagnostičkih metoda uz koje rano i na vreme može da se otkrije rak dojke.
"Mamografija je i dalje zlatni standard za dijagnostiku raka dojke i ona igra veoma važnu ulogu. Ono što je problem kod mamografije je da kod takozvanih gustih dojki mogućnost da vidimo svaki karcinom je manji nego kod dojki sa manjim udelom žlezdanog tkiva. Ultrazvučna dijagnostika je prilično jednostavna i jeftina, ali naravno zahteva specifičnu obuku lekara i radiologa koji je izvode. Magnetna rezonanca pak je sofisticirana metoda koja ne može da se koristi rutinski zbog visoke cene pregleda, ograničene dostupnosti i slično, ali i ona se koristi kada je to potrebno", kazala je ona.
Basta Nikolić je navela da sada ima i novijih metoda kao što je sofisticirani vid mamografije - tomosinteza.
"Tom metodom možemo da pregledamo dojku sloj po sloj, zatim tu je kontrastna mamografija koja je na neki način pandan magnetnoj rezonanci sa svojim i prednostima i manama, a tu su i vođene biopsije. Tako da zaista imamo širok spektar metoda, ali svaka od njih sama po sebi nije dovoljna već su to metode koje se kombinuju kako bi smo što veći broj karcinoma otkrili što ranije", navela je dr Basta Nikolić.
"Najčešći razlog izbegavanja pregleda je strah"
Dr sci. med. Marija Andrijić, psiholog i integrativni psihoterapeut Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da za većinu ljudi odlazak lekaru nije baš prijatna aktivnost.
"Pregled sa sobom nosi i neku vrstu nelagode.Vodeći razlog zbog kog žene izbegavaju preventivne preglede je upravo strah", navela je psihološkinja i dodala da uz strah od eventualne dijagnoze postoji i strah od pojedinih dijagnostičkih procedura.
Ona je navela da i dalje postoje određene zablude i predrasude u vezi sa odlascima na preventivne preglede, ali da su televizijske emisije, kao i različiti vidovi edukacija način da se takvi strahovi prevaziđu.
"Pored straha, pacijenti često kao razlog neodlaska kod lekara navode i nedostatak vremena. Često se navodi i nedostatak novca, ili pak neka loša prethodna iskustva koja su pacijenti imali. Takođe, navode se i duga čekanja u državnim zdravstvenim ustanovama, dok kod nekih pacijentkinja preovladava odbrambeni sistem zvani 'neće to meni da se desi'", navodi dr Andrijić.
"Žene nisu dovoljno edukovane, ali su svesnije"
Vesna Bondžić, predsednica Udruženja Ženski centar Milica navela je da Udruženje pored edukacije samopregleda dojke sprovodi čitav niz aktivnosti koje se odnose na to šta sve žene od svoje dvadesete godine pa nadalje treba da rade u smislu preventivnih pregleda.
"Izuzetno je važno da široka populacija bude edukovana o načinima prevencije, odnosno o tome kome se i kada javljaju i koju vrstu pregleda rade. Nažalost, nakon 15 godina koliko se naše Udruženje bavi ovom temom, vidimo da je edukacija i dalje slaba karika u našem društvu, dok je u školama gotovo uopšte i nema. Pored toga, primarna zdravstvena zaštita, koja bi trebalo da bude najjača u celoj ovoj priči je zapravo najslabija. Žene dobijaju informacije ili putem medija ili putem organizovanih edukacija", navela je Bondžićeva.
Ona je dodala i jednu dobru stvar. Primetila je kako su, u odnosu na 2006. godunu, žene svesnije, da žele da odu na pregled, da se manje plaše. Sa druge strane, kao veliki problem navela je nedovoljan broj organizovanih skrining pregleda, jer nemaju sve žene podjednak pristup dijagnostičkim procedurama.
"U Srbiji je nizak stepen skrininga karcinoma dojke, karcinoma materice i kolorektalnog karcinoma u odnosu na neke evropske zemlje. Takva zemlja je na primer Švedska gde je pokrivenost skrining pregleda preko 80 odsto, a samim tim, znatno je smanjena i smrtnost od raka dojke, tamo od 10 žena sa invazivnim karcinomom njih devet preživi duže od deset godina", navela je Vesna Bondžić.
Ukoliko imate pitanja, nedoumice ili vam je potrebna podrška u vezi sa rakom dojke ili rakom grlića materice, obratite se udruženju Ženski centar "Milica", Nacionalnom centru za podršku putem besplatne telefonske linije 0800 40 40 40
(M.A./EUpravo zato)
