Granica između mladosti, srednjeg doba i starosti dugo je delovala kao nešto jasno određeno. Medicina, sociologija i antropologija su ove pojmove definisale gotovo kao nevidljivu liniju koju telo jednog dana jednostavno pređe. Međutim, savremena nauka tu sliku sve više menja.
Starost ne nastupa naglo, niti se desi jednog jutra. Ne postoji univerzalni trenutak kada ona počinje, više je reč o procesu koji se odvija različitom brzinom kod svakog pojedinca.
"Iako se starenje često prikazuje kao problem koji treba rešiti, ovaj problem je banalniji nego što deluje na prvi pogled. Prema najnovijim naučnim saznanjima, ne postoji jasna biološka prekretnica koja označava prelazak iz srednje u stariju dob", kaže Erik Verdin, predsednik i izvršni direktor Instituta Bak u Kaliforniji.
Ključna promena u razumevanju starenja dolazi iz definisanje pojma biološke starosti. Za razliku od hronološke, koja meri godine života, biološka starost pokazuje stvarno stanje organizma, koliko su tkiva i organi "istrošeni", koliko efikasno funkcionišu i koliki je rizik od bolesti.
Upravo ta razlika objašnjava zašto dva vršnjaka mogu da imaju potpuno različito zdravstveno stanje.
Istraživanje objavljeno u časopisu "Psychology and Aging", pokazuju da se percepcija starosti menja zajedno sa društvom. Ljudi danas ne samo da žive duže, već se i osećaju mlađe nego generacije pre njih. Granica onoga što se nekada smatralo starošću, pomera se zajedno sa napretkom medicine, ali i promenama u načinu života i društvenim normama.
Ipak, stavovi o starenju često su i dalje negativni. Ova percepcija dovela je do pojave ejdžizma, diskriminacije na osnovu godina, koja može da ostavi ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
Kako danas definišemo starenje?
Genetika igra važnu ulogu u tome koliko dugo i kako živimo, ali nije presudna. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana,kvalitetan san i upravljanje stresom značajno usporavaju biološko starenje i smanjuju rizik od hroničnih bolesti.
Istraživanja pokazuju da čak i male promene u svakodnevnim navikama imaju dugoročne efekte na zdravlje i vitalnost.
U tom kontekstu, prevencija postaje ključna.
Savremena medicina sve više se usmerava na dugovečnost ili jednostavno rečeno, produženje perioda života provedenog u dobrom zdravlju, a ne samo na produženje životnog veka. Zbog toga naučnici proučavaju i takozvane "superstarce", ljude koji i u poznim godinama ostaju vitalni i nemaju hronične bolesti.
Takođe, stručnjaci sve više ukazuje na to da starost nije samo biološko stanje, već i lični doživljaj. Ljudi zapravo ulaze u starost u različito vreme i to ne samo zbog stanja u kom se nalazi njihovo telo, već i zbog toga kako sebe vide i kako žive.
Iako se istražuju napredne metode poput reprogramiranja ćelija i uklanjanja oštećenih ćelija, osnovni principi ostaju jednostavni: način na koji živimo svakodnevno ima najveći uticaj na to kako starimo. Zbog toga starost danas sve manje izgleda kao neizbežan pad, a sve više kao faza života na koju možemo aktivno da utičemo.
(EUpravo zato/National Geographic)
