Kako se globalne temperature povećavaju zbog klimatskih promena, toplota iznad 20°C dovodi do manjeg broja muških beba, pokazuje nova studija.
Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu otkrili su da izlaganje povišenim temperaturama može povećati rizik od prenatalne smrtnosti u ranoj trudnoći, posebno kod muških embriona.
Dugo se smatralo da je pol novorođene dece, odnos muških i ženskih beba, genetski određen i stabilan, nepromenljiv pod uticajem društvenih ili ekoloških faktora. Međutim, rezultati objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS) pokazuju da ekstremna toplota može uticati na broj rođenih dečaka i devojčica širom sveta.
Istraživači su analizirali podatke iz više od pet miliona rođenja u 33 zemlje subsaharske Afrike i u Indiji. Utvrdili su da visoke temperature mogu povećati prenatalnu smrtnost u ranoj trudnoći, posebno kod muških fetusa, u obe regije.
"Pokazujemo da temperatura temeljno oblikuje ljudsku reprodukciju jer utiče na to ko se rodi, a ko ne," rekao je Abdel Ghany, koautor studije.
On je naglasio da rezultati ukazuju da temperatura ima merljive posledice po preživljavanje fetusa i ponašanje u planiranju porodice, sa implikacijama na strukturu populacije i ravnotežu polova.
"Razumevanje ovih procesa ključno je za predviđanje kako životna sredina utiče na društva u sve toplijoj klimi," dodao je on.
Granica od 20°C
Studija je identifikovala 20°C kao prag iznad kojeg dolazi do promena u odnosu polova, iako topliji dani ne pojačavaju proporcionalno efekat.
Ranija istraživanja su pokazala da izlaganje trudnica visokim temperaturama ugrožava sposobnost tela da reguliše temperaturu, što povećava rizik od gubitka trudnoće. Ako je majka dehidrirana, fetus možda ne dobija dovoljno krvi, kiseonika ili hranljivih materija.
Toplota utiče i na planiranje porodice
Povećane temperature ne utiču samo na zdravlje majke, već i na odluke o planiranju porodice.
Visoke temperature mogu otežati pristup abortusu zbog smetnji u kretanju, ili povećati finansijsku nesigurnost i smanjiti mogućnosti za ostvarivanje prihoda.
Autori studije ističu da posledice toplote nisu ravnomerno raspoređene. Žene sa manjim resursima i one koje žive u ranjivijim uslovima pogođene su jače, što izaziva zabrinutost zbog produbljivanja zdravstvenih nejednakosti usled klimatskih promena.
U Evropi, zemlje beleže sve više dana sa visokim temperaturama, sa preko 100 dana toplotnog talasa u regionima poput Albanije, Grčke, Portugala i Španije.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, 2024. godina imala je drugi najveći broj dana sa toplotnim stresom i tropskih noći kada temperatura nije padala ispod 20°C.
Kako se očekuje dalji rast globalnih temperatura, istraživači pozivaju na dodatna istraživanja o uticaju životne sredine na reproduktivno zdravlje, uz bolji pristup zdravstvenoj zaštiti, kako bi se smanjili dugoročni efekti na reprodukciju i dinamiku populacije.
Klimatske promene i plodnost
Studije su već dokumentovale uticaj klimatskih promena na plodnost kod oba pola.
U 2024. mnoge evropske zemlje zabeležile su najniže stope rođenja u poslednjim decenijama. Dok stručnjaci smatraju da je za stabilnu populaciju potrebno prosečno 2,1 dete po ženi, u nekoliko zemalja brojke su konzistentno ispod 1,5.
Nedavna sistematska analiza istraživača Katoličkog univerziteta u Čileu pokazala je da klimatske promene i prirodne nepogode ozbiljno remete reproduktivne procese, od planiranja trudnoće, preko same trudnoće, rođenja, plodnosti, pa do roditeljstva.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
