Kada je u pitanju lečenje pacijenata sa poremećajima mentalnog zdravlja, konvencionalne metode daju ograničene rezultate, zbog čega se sve više pažnje posvećuje psihodelicima.
Iako se radi o zabranjenim supstancama, interesovanje za njih, pogotovo u naučne svrhe, raste već skoro 20 godina. Promene tokom ovog leta su ukazale da postoji sve veća otvorenost prema psihodeličnim terapijama u Evropi, prenosi "European Correspondent".
Češka je u julu usvojila zakon kojim se dozvoljava medicinska upotreba psilocibina, aktivnog jedinjenja u halucinogenim pečurkama. Otprilike u isto vreme, Italija je odobrila svoje prvo kliničko ispitivanje terapije uz pomoć psilocibina za pacijente sa depresijom otpornom na lečenje. U avgustu su, pak, dva nemačka medicinska centra dobila dozvolu da koriste istu supstancu u "opravdanim izuzetnim slučajevima".
Na globalnom nivou, kompanije i neprofitne organizacije sprovode klinička ispitivanja faze III (korak pre traženja regulatornog odobrenja) psilocibina za lečenje poremećaja poput depresije koja se ne poboljšava uz lekove ili psihoterapiju. Isto važi i za upotrebu MDMA u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), LSD-a za anksioznost i depresiju, kao i ketamina za teški poremećaj upotrebe alkohola.
Ajla Selamoglu, stručnjak za psihodeličnu medicinu na Univerzitetu u Kembridžu, objašnjava da ove supstance uglavnom "deluju na serotonin i mogu da poboljšaju raspoloženje i kreativnost".
Kako dodaje, one mogu i da "podstaknu neuroplastičnost" tako što pomažu mozgu da se ponovo umrežava. Kod nekih pacijenata primećuje se velika razlika u kvalitetu života već posle jedne ili dve sesije.
Evropa želi više psihodelika
Do sada je većina istraživanja o ulozi psihodelika u zaštiti mentalnog zdravlja sprovedena u Severnoj Americi, dok su zemlje EU imale sporednu ulogu. To bi moglo da se promeni.
Evropska agencija za lekove (EMA) do sada je odobrila samo jedan psihodelični lek: Spravato, sprej za nos koji sadrži esketamin za lečenje depresije otporne na terapiju. Esketamin je veoma sličan ketaminu, ali ima drugačiji hemijski sastav.
Ketamin, koji se često koristi kao anestetik, lek je sa disocijativnim dejstvima i ponekad se koristi kao antidepresiv.
U međuvremenu, jedno kliničko ispitivanje koje finansira EU, "PsyPal", testira terapiju psilocibinom za "psihološku i egzistencijalnu patnju" kod pacijenata sa različitim progresivnim bolestima, uz učešće istraživačkih centara u Holandiji, Portugalu, Češkoj i Danskoj.
"Nadam se da ćemo u Evropi razviti standarde koji zaista slušaju ljude koji prolaze kroz ove tretmane", rekao je Tadeuš Havrot, osnivač i izvršni direktor organizacije "Parea" - Evropske alijanse za pristup psihodelicima njihovo istraživanje. Ova organizacija se zalaže da se psihodelici priznaju kao stvarni lekovi i da se uvede pravičan pristup ovakvom tipu lečenja.
Od 1971. godine, supstance poput LSD-a, psilocibina, DMT-a i MDMA nalaze se na listi I Konvencije Ujedinjenih nacija o psihotropnim supstancama, što znači da su klasifikovane kao visokorizične i podložne strogim kontrolama.
"Međunarodni zakoni imaju prednost nad nacionalnim", objasnila je za "The European Correspondent" Karla Đufre, pravnica specijalizovana za pravni i etički okvir kliničkih ispitivanja psihodelika.
"Države ne mogu da ignorišu konvencije, ali mogu da iskoriste prostor za manevrisanje kada je reč o naučnoj i terapijskoj upotrebi u okviru svojih protokola. Ipak, to podrazumeva stroga pravila o licenciranju, skladištenju i transportu, to su birokratske prepreke koje čine prekogranična ispitivanja teškim i skupi", rekla je.
Građani žele promene
Uprkos nekim pozitivnim rezultatima, psihodelični tretmani su još daleko od toga da postanu uobičajen oblik lečenja, jer je potrebno još istraživanja pre nego što budu odobreni.
"Kao građani smo smatrali da nije u redu to što EU ne čini sve kako bi ponudila ove inovativne tretmane pacijentima", rekao je aktivista Teo Đubilei.
On je u januaru pokrenuo "PsychedeliCare", evropsku građansku inicijativu čiji je cilj da podstakne dodatna istraživanja u ovoj oblasti.
Imaju godinu dana da prikupe milion potpisa, ali Đubilei priznaje da se kampanja suočava sa brojnim izazovima.
Stigma među donosiocima odluka i širom javnosti i dalje je snažna, a svest o mentalnom zdravlju znatno se razlikuje širom kontinenta.
"Želimo da izbegnemo situaciju u kojoj bi tretman bio dostupan samo nekim građanima u određenim zemljama: potreban je projekat koordinacije na nivou EU", poručio je.
Italija, poznata po veoma konzervativnoj politici prema drogama, suočava se sa porastom naučnog, kulturnog i građanskog angažmana u vezi sa psihodelicima.
Mateo Buonaroti, lekar opšte prakse koji se trenutno specijalizuje za psihijatriju, suosnivač je "Simepsija", prvog italijanskog naučnog društva za psihodeličnu medicinu. Ova organizacija obučava stručnjake za mentalno zdravlje u prvom italijanskom ispitivanju terapije uz pomoć psilocibina za lečenje depresije.
Buonaroti naglašava da istraživanja moraju biti klinički odgovorna, a ne sprovedena u žurbi, dodajući da preterano visoka očekivanja i entuzijazam mogu da budu štetni za izgradnju čvrstih terapija zasnovanih na dokazima u oblasti mentalnog zdravlja.
Čak i ako psihodelični tretmani postanu efikasna i dostupna opcija, oni neće rešiti osnovne uzroke problema mentalnog zdravlja.
"Naravno, najvažnije u mentalnom zdravlju jeste uklanjanje faktora koji ljude uopšte čine bolesnima", rekao je Havrot.
"Ali i dalje ne možemo da idemo kroz život, a da nikada ne budemo povređeni, i moramo da radimo paralelno - kako na stvaranju okruženja pogodnijih za mentalno zdravlje, tako i na pomoći ljudima koji su već oboleli", zaključio je.
(EUpravo zato/European Correspondent)
