Možda zvuči kao simbolika, ali činjenica da se služba za podršku zavisnicima u zapadnonemačkom gradu Esenu, koji ima oko 600.000 stanovnika, nalazi baš u Ulici nade (Hoffnungstraße), daje dodatnu težinu ovoj borbi.
Mesto nade za mnoge koji se suočavaju sa zavisnošću, gde ne dobijaju samo pomoć, već i osećaj pripadnosti i sigurnosti.
Tamo korisnici mogu besplatno doručkovati ili za svega 1,10 evra dobiti kaloričan, obilan ručak, provesti nekoliko sati u kafiću, pa čak i prenoćiti, jer centar nudi 12 kreveta.
Ipak, ono što ovu ustanovu posebno izdvaja jeste sterilna soba za konzumaciju droge, prostor gde zavisnici mogu pod nadzorom medicinskog osoblja ušmrkavati, pušiti ili ubrizgavati supstance poput heroina ili kokaina.
"Imamo korisnike od 25 do 65 godina"
Kaspar Stolc, koordinator programa pomoći za preživljavanje u Essenu, koji svakodnevno radi na terenu, za DW objašnjava da centar, na primer, ima korisnicu koja čak 40 godina koristi drogu.
"Ali imamo i mladića od 25 godina koji je nekada studirao, a sada je tri godine zavisnik od narkotika. Primećujemo da čak i oni koji su godinama koristili heroin intravenski, danas sve češće prelaze na pušenje kreka."
Dodaje da to ima razorne posledice.
"Ljudi se brže uništavaju jer ulaze u spiralu, 15 minuta dejstva, pa potraga za novcem i novom dozom", pojašnjava on.
Sobe za konzumaciju droga - mesto koje spašava živote
Ova služba za podršku zabeleži i do 5.000 slučajeva konzumacije droga po kvartalu, ali od kada su sobe za konzumaciju otvorene 2001. godine, nijedan smrtni slučaj nije zabeležen. Glavni cilj u Esenu je preživljavanje.
Međutim, situacija postaje sve teža.
Krek je danas najčešće korišćena ilegalna droga u zemlji, a još opasnije supstance već su prisutne u velikim gradovima poput Frankfurta i Berlina. Tu su sintetički opioidi, kao što su fentanil i nitazeni, koji se često mešaju s heroinom. Dovoljna je količina veličine zrna soli da izazove fatalno predoziranje.
TikTok, dileri i lajv predoziranja
Ruben Planert, portparol organizacije iz Esena, upozorava na novi zabrinjavajući trend: sve više mladih konzumira lekove za smirenje (benzodiazepine) i opioide i to uživo na TikToku, dok dileri čekaju u komentarima ili direktnim porukama.
"Jedan mladić je bio u komi pet dana nakon što je uzeo fentanil. Predozirao se i došlo je do paralize disajnog sistema, što jeste moguće i s čistim heroinom, ali znatno ređe", kaže Planert.
Ono što fentanil čini posebno opasnim je to što se korisnici često ne ni primete da ga konzumiraju jer je vešto umešan u heroin.
"Doziranje mora biti precizno, a to mogu samo profesionalci, hemičari ili karteli. Ulični dileri nemaju tu preciznost", nastavlja on.
Tri grada-modela: Esen, Hanover i Berlin
Essen, zajedno s Hanoverom i Berlinom, predvodi u borbi protiv sintetičkih opioida.
Projekat "so-par", skraćenica za "Sintetički opioidi - priprema i odgovor", treba da postane model za čitavu Nemačku.
U okviru projekta razvijaju se planovi za vanredne situacije, obučava se bolničko osoblje, unapređuju se testiranja na drogu kako bi se opasne supstance identifikovale što pre.
Rebeka Lehman iz gradskog odeljenja za pomoć zavisnicima kaže da oni žele da uvek budu korak ispred.
"Želimo da budemo korak ispred. Da ne čekamo da nas pogodi talas krize, kao što se desilo u drugim zemljama. Cilj je da se zdravstveni sistem ne preoptereti", pojašnjava ona.
U fokusu će biti i klupska scena u Esenu. Ako se detektuju sintetički opioidi, aktiviraće se sistem ranog upozorenja.
Podrška savezne vlade
Novi savezni komesar za pitanja droga, Hendrik Strek, podržava inicijativu.
"Ne smemo ponoviti greške iz prošlosti i reagovati prekasno. Zalažem se za nacionalni sistem praćenja i ranog upozorenja koji će u realnom vremenu alarmirati policiju, hitne službe i korisnike kada se pojavi nova opasna supstanca", kazao je ona za DW.
Takođe, istakao je važnost dostupnosti naloksona, leka koji spašava život u slučaju predoziranja.
Broj smrtnih slučajeva blago opada, ali nema opuštanja
Iako je broj smrtnih slučajeva povezanih s drogama u Nemačkoj prvi put u godinama blago opao 2024, stručnjaci upozoravaju da nema mesta za opuštanje.
Istraživač zavisnosti i zdravstveni naučnik Daniel Deimel, idejni tvorac projekta so-par, navodi da procene govore da u Nemačkoj ima oko 170.000 ljudi zavisnih od opioida, najčešće heroina.
"Taj broj je stabilan, ali situacija s krekom i sintetičkim opioidima nas zabrinjava."
Polikonzumacija, upotreba više različitih supstanci, postala je sve češća. Deimel upozorava da Nemačkoj nedostaje sveobuhvatan sistem nadzora nad drogama i poziva na nacionalnu strategiju protiv širenja fentanila.
"Lokalni političari su svesni problema, ali nemamo pravu bazu podataka. Zato savetujemo gradovima da razmišljaju unapred. Trenutno smo, srećom, bar malo ispred nadolazećeg talasa", zaključuje Deimel.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
