Zamislite taj ambiciozni plan da kulturu čitave zemlje treba da sažmete u spisak od samo 100 dela, brendova i ideja.
Švedske vlasti su se prihvatile tog velikog poduhvata i nakon nekoliko godina rada i osam miliona kruna (oko 727.000 evra), istoričar Lars Tragard predao je švedski "kulturni kanon" ministarki kulture na konferenciji za medije održanoj u Upsali.
Spisak, koji navodno objašnjava šta znači biti Šveđanin, dugo je bio omiljeni projekat nacionalističkih, antiimigrantskih Švedskih demokrata. Čak je bio i deo predizbornog programa desničarske vladajuće koalicije.
Šta se našlo na listi simbola Švedske?
Nobelova nagrada, Pipi Duga Čarapa, IKEA, pravo očeva na odsustvo zbog rođenja deteta i Biblija Gustava Vase iz 1541. godine našli su se u "kulturnom kanonu" Švedske.
Na listi stvari koje predstavljaju simbole Švedske su dodati i kultni film Ingmara Bergmana "Sedmi pečat" iz 1957. godine, Gradska kuća u Stokholmu koju je projektovao Ragnar Estberg, praksa Alemansrat (pravo lutanja prirodom), peć kakelugn iz 18. veka i pesme pisca i trubadura Everta Taubea.
Postoji li razlog za zabrinutost?
ABBA, verovatno najpoznatiji švedski kulturni izvozni proizvod, nije ušla na listu.
Razlog? Navodno, svi unosi moraju da budu stari najmanje 50 godina, što ovaj bend čini nepodobnim.
Međutim, ABBA je nastala 1972, pobedila je na Evroviziji 1974, a svoj treći album "SOS" ili "Mamma Mia" izdala je 1975. godine.
Prosta matematika pokazuje da ABBA sasvim ispunjava uslove za ulazak na listu.
Švedski parlamentarac Jan Erikson rekao je da je ABBA "jedan od apsolutno najvažnijih simbola švedske kulture" na međunarodnom nivou.
"Dakle, sedi grupa navodnih PR stručnjaka i bira elemente švedske kulture i društva koji bi trebalo da prikazuju Švedsku. A onda ne uvrste ABBU. A u inostranstvu je upravo ABBA jedan od apsolutno najvažnijih simbola švedske kulture. Šta su, zaboga, mislili?", rekao je na mrežama.
Takođe, na polju religije dominiraju hrišćanski predlozi, izuzev jedne od prvih švedskih sinagoga - Marstrand. O muslimanskoj populaciji u Švedskoj, koja je najveća nehrišćanska verska grupa u zemlji, nema ni reči.
Mnogi su zbog toga osudili ovu listu kao diskriminatornu. Švedska akademija koja dodeljuje Nobelovu nagradu za književnost, kao i predstavnici autohtonog naroda Sami, kritikovali su inicijativu kao suviše usku i isključivu.
Udruženje koje predstavlja starosedelačko stanovništvo Tornedala saopštilo je da nije imalo pravo da učestvuje u projektu, opisavši to kao "nastavak ugnjetavanja".
Iransko-švedska autorka, Šora Esmailijan, izjavila je da nametnuti kanoni "šta znači biti Šveđanin" ne doprinose stvaranju ravnopravne zajednice.
Švedski premijer Ulf Kristerson je branio ovu inicijativu: "Razumevanje kulture koja je oblikovala našu zemlju važno je za sve. Ali možda najvažnije za one koji su došli u Švedsku i za one koji odrastaju u domovima ukojima nema mnogo švedskih kulturnih referenci".
Ministarka kulture Parisa Liljestrand je izjavila da je kanon pogrešno shvaćen.
"Naš pristup je oduvek bio da švedski kulturni kanon treba da bude živi i korisni alat za obrazovanje, zajedništvo i inkluziju", rekla je na konferenciji za medije.
"Ovakve liste su sjajne, i svaka čast na tome što je Zimsko svetlo odabrano, ali ako ne želite da vas kritičari optužuju da je kanon zapravo 'nacionalistički obrazovni projekat' koji samo pojačava antiimigrantska osećanja, možda bi trebalo da razmislite o tome da internacionalizam i multikulturalizam nisu pretnja kulturnoj istoriji. Oni je obogaćuju i zaslužuju više od toga da budu odbačeni zbog proizvoljnih rokova", prenosi Euronews.
(EUpravo zato/Euronews)
