Zimske olimpijske igre koje se 2026. održavaju u Milanu i Kortini d'Ampeco ponovo stavljaju sever Italije u fokus svetske javnosti.
Procene pokazuju da bi događaj mogao da generiše čak 5,3 milijarde evra ekonomske vrednosti, spajajući sport, turizam i kulturu u jedinstvenoj olimpijskoj ponudi.
Za razliku od Torina 2006, takmičenja su ovog puta raspoređena u više gradova: Milano, Kortina, Verona, Valtelina i Val di Fijeme.
Ovaj disperzovani model ne samo da smanjuje rizik od gužvi, već promoviše italijansku modu, kulturu i alpski turizam.
Turizam i infrastrukturne investicije donose milijarde
Prema izveštaju Banca Ifis, oko 2,3 milijarde evra očekuje se od turizma: 1,1 milijarda tokom samih Igara, dok dodatnih 1,2 milijarde može da stigne u narednih godinu do godinu i po dana zahvaljujući produženom talasu turista.
Preostalih 3 milijarde evra odnosi se na infrastrukturu i dugoročno nasleđe, modernizaciju sportskih objekata, puteva, železnice i gradske infrastrukture.
Očekuje se dolazak oko 2,5 miliona posetilaca, prosečno po tri noći, sa obilaskom više gradova i lokalnih atrakcija. Hoteli, ugostitelji i prevoznici već beleže rast rezervacija, ne samo u zimskim centrima, već i u gradovima poput Verone i Venecije.
Italija cilja 66 miliona turista u 2026.
Turizam je ključni stub italijanske ekonomije. Prema Oxford Economics, u 2026. Italija bi mogla da ugosti 66 miliona stranih turista, što je rast u odnosu na 60 miliona u 2023. godini, uz očekivano povećanje turističke potrošnje od 2,9 milijardi evra. Gradovi severne Italije trebalo bi da nadmaše nacionalni prosek.
Međutim, efekat ZOI tradicionalno je manji nego kod letnjih Olimpijskih igara. Na primer, Pariz 2024. prodao je između 10 i 12 miliona karata, što je oko pet puta više od očekivanog broja u Italiji.
Troškovi i finansijska stabilnost
Procene agencije S&P Global Ratings pokazuju ukupne troškove između 5,7 i 5,9 milijardi evra, što iznosi oko 0,3% italijanskog BDP-a za 2025. Veći deo troškova, oko 63%, pokriva javni sektor kroz infrastrukturne projekte finansirane centralnom vladom.
U poređenju sa ranijim ZOI ili događajima poput Sočija i Pekinga, troškovi su umereniji, a model finansiranja stabilniji nego 2006. u Torinu, kada je grad preuzeo veliki deo finansijskog tereta.
Prihodi i dugoročne koristi
Zainteresovanost turista i domaće publike je velika.
Broj dolazaka iz inostranstva u severnu Italiju tokom Igara porastao je za 160%, a oko 80% lokalnog stanovništva želi da prisustvuje barem jednom događaju.
Vlada Italije odobrila je dodatnih 200 miliona evra za promociju, logistiku i bezbednost, dok gradovi u krugu od 30 km od borilišta mogu da povećaju boravišnu taksu, od koje polovina ide centralnoj vladi.
Analitičari upozoravaju da dugoročni makroekonomski efekat neće biti dramatičan, s obzirom da je Italija već jedna od najposećenijih evropskih destinacija.
Ipak, pravi dobitak mogao bi biti u modernizovanoj infrastrukturi, boljoj saobraćajnoj povezanosti i unapređenim javnim uslugama koje će ostati i nakon što olimpijski plamen ugasne.
Milano-Kortina 2026 tako postaje više od sportskog događaja, ovo je investicija u budućnost severa Italije.
(M.A./EUpravo zato/bizlife.rs)
