Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predala je Narodnoj skupštini 15. redovni godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu.
Tokom godine postupano je u više od 3.600 predmeta, od čega je formirano najmanje 700 predmeta po pritužbama.
Organima javne vlasti i drugim licima upućene su 422 preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 16 inicijativa za izmenu propisa, 26 mišljenja na nacrte zakona i drugih propisa, podnet je jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, pokrenuta strateška parnica i izdato 12 upozorenja javnosti.
Po preporukama mera institucije postupljeno je u 85% slučajeva, saopštila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Kao najčešći osnov diskriminacije u pritužbama navođen je pol, zatim invaliditet, zdravstveno stanje i starosno doba i to u postupcima pred organima javne vlasti, u oblasti zdravstvene zaštite, rada i zapošljavanja, obrazovanja, prilikom pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina, u oblasti javne sfere, javnog informisanja i medija.
U oblasti rada i zapošljavanja posebno je izražena višestruka i ukrštena diskriminacija – pol i bračni status u vezi s trudnoćom i materinstvom, zdravstveno stanje i invaliditet u kontekstu razumnog prilagođavanja radnog mesta, kao i diskriminacija na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i verskih i političkih ubeđenja.
U izveštaju je naglašeno da je godina, a naročito njeni poslednji meseci, protekla u atmosferi tuge, napetosti, neizvesnosti i straha, podeljenosti i izražavanja nezadovoljstva kroz različite vrste protesta.
Na meti govora mržnje, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja bili su pojedinci, posebno iz javnog, političkog i kulturnog života, organizacije civilnog društva i aktivisti za ljudska prava, udruženja, kao i novinari i novinarke. Nedopušten govor iskazivan od nosilaca javnih funkcija predstavljao je poseban problem jer je njihov uticaj veći na javno mnjenje i na stvaranje neprijateljskog i uvredljivog okruženja, rekla je Janković.
Zabrinjava što smo u prvim mesecima 2025. godine suočeni sa još većim tenzijama i podelama u društvu. Poverenica još jednom podseća da je nedopustivo etiketiranje, zastrašivanje, vređanje ali i bilo kakvo pravljenje razlike po političkoj, verskoj, nacionalnoj i etničkoj pripradnosti, ili bilo kom drugom ličnom svojstvu u oblasti zdravstvene, socijalne zaštite, obrazovanja ili nekoj drugoj oblasti društvenog života. Neki od poslednjih slučajeva su stavljanje u negativan kontekst i targetiranje rumunskih, hrvatskih, crnogorskih i drugih državljana, kao i osporavanje prava Srbima koji nisu rođeni u Srbiji ili žive van nje...
"Svi moramo imati svest da ovakva atmosfera u javnom prostoru utiče na generisanje netrpeljivosti i da je kratak put od govora mržnje, verbalnih konflikata i pretnji do njihove eskalacije u fizičko nasilje. Okolnosti u kojima živimo nadilaze dnevno-političke nesuglasice i predstavljaju duboku društvenu krizu sistema vrednosti i poverenja.
Očigledno postoji potreba za kreiranjem društvenog miljea u kome normalnost, argumentovana rasprava, nenasilna komunikacija, uvažavanje dostojanstva sagovornika i drugačijeg mišljenja, međusobno poštovanje i lična odgovornost predstavljaju neosporne temeljne principe. Ljudska prava, jednakost i bezbednost svih građana moraju biti obezbeđeni vladavinom prava i pravne države uz delotvoran rad svih institucija koje moraju vratiti izgubljeno poverenje, jer uostalom to od nas traže i očekuju naši građani zbog kojih sve institucije i organi postoje", zaključila je Janković.
(EUpravo zato)
· Reaguj
