Godine 1906, francuski hirurg Matje Žabule pokušao je nešto što je tada delovalo gotovo nezamislivo: presadio je svinjski bubreg ženi sa završnim stadijumom bubrežne bolesti. Krv je počela da protiče kroz organ, koji je proizvodio i urin. Međutim, u roku od nekoliko dana, telo pacijentkinje odbacilo je transplantat, a stvaranje krvnih ugrušaka dovelo je do neuspeha.
Više od jednog veka kasnije, naučnici se vraćaju istoj ideji, ali sa alatima koji ranijim generacijama nisu bili dostupni.
Oblast medicine poznata kao ksenotransplantacija, odnosno presađivanje organa, tkiva ili ćelija sa jedne vrste na drugu, ulazi u novu fazu. Napredak u genetskom uređivanju omogućava istraživačima da menjaju svinjske organe kako bi bili kompatibilniji sa ljudskim organizmom. Istovremeno, novi lekovi pomažu da se ublaži reakcija imunog sistema koja bi inače mogla da uništi transplantiran organ.
Za pacijente koji godinama čekaju na bubreg, ovo istraživanje donosi nove mogućnosti lečenja. Ali put od uspešnog eksperimenta do pouzdane medicinske procedure još je dug.
Od laboratorije do ljudskog tela
Dugo je jedan od najvećih problema bio to što su organi životinja nakon transplantacije brzo propadali. Napredak je postao vidljiv kada su istraživači počeli da kombinuju genetski modifikovane svinje sa pažljivo osmišljenim režimima imunosupresivne terapije, lekova koji potiskuju imuni odgovor.
Tim istraživača iz Centra za transplantacione nauke pri Opštoj bolnici Masačusetsa, povezanog sa Medicinskim fakultetom Univerziteta Harvard, uspeo je svinjske bubrege da presadi kod primata i da oni funkcionišu duži period bez problema. Organi su opstajali godinama, što je bio signal da bi postupak mogao da se ispita i kod ljudi.
Godine 2024. tim iz Opšte bolnice Masačusetsa izveo je prvu transplantaciju genetski modifikovanog svinjskog bubrega živom ljudskom pacijentu. Primalac, Ričard Slejman, preminuo je oko dva meseca kasnije usled srčanih problema. Prema objašnjenju lekara Leonarda Rijela u intervjuu za Harvard Medicine, nije bilo moguće da se pouzdano utvrdi da li je postojala veza između njegove smrti i transplantiranog organa. Slučaj je ipak, omogućio istraživačima da prikupe važne podatke o funkcionisanju organa i praćenju.
"Mnogo smo naučili. Bilo je mnogo nepoznanica, posebno rizik od zoonotske infekcije," rekao je dr Rijela.
Može li svinjski bubreg da zameni dijalizu?
Za pacijente sa završnim stadijumom bubrežne bolesti, transplantacija ljudskog bubrega pruža kvalitetniji život od dugotrajnog oslanjanja na dijalizu. Međutim, broj dostupnih organa ne zadovoljava potrebe svih pacijenata.
U razgovoru za Harvard Medicine, dr Rijel opisuje frustraciju lekara koji imaju pacijente za koje bi transplantacija bila odgovarajuća opcija, ali ne mogu da im obezbede organ u potrebnom trenutku.
U takvim okolnostima, svinjski bubreg ne mora nužno da bude bolja opcija. Cilj bi prevashodno bio da se utvrdi da li može bezbedno i dovoljno pouzdano da obavlja funkciju bubrega i da li predstavlja bolju opciju od dijalize za određene pacijente.
To podrazumeva proveru njegove sposobnosti da reguliše ravnotežu vode i elektrolita, uklanja otpadne materije iz krvi i održava stabilno unutrašnje okruženje organizma. Istraživači moraju da utvrde i koliko često je potrebno da se pacijenti kontrolišu, koje komplikacije se javljaju i kako se terapija prilagođava njihovim potrebama.
"U svim ovim slučajevima vidimo da svinjski bubrezi imaju mehanizme gotovo iste kao kod ljudi, i da zapravo vrlo dobro funkcionišu. To je jednostavno neverovatno," kaže on.
Šta se očekuje u budućnosti?
Istraživači se nadaju da će klinička ispitivanja pokazati da li genetski modifikovani svinjski bubrezi mogu da budu bezbedna i delotvorna alternativa dijalizi za odabrane pacijente.
"Nadam se da će dva ispitivanja koja su trenutno u toku - uključujući i jedno koje sprovodi naša grupa zajedno sa kompanijom pod nazivom eGenesis - dokazati da je tretman bezbedan i da može da posluži kao bolja opcija od dijalize. U ovom trenutku ne upoređujemo svinjski bubreg sa ljudskim bubregom; upoređujemo ga sa dijalizom," odgovara on.
Isto tako, nada se da će budućnost doneti i poboljšane tehnologije za uređivanje gena koji bi mogle da se bubrezi učine još kompatibilnijim.
Ksenotransplantacija zato još nije rešenje po pitanju nedostatka organa za transplantaciju. Ali prvi klinički slučajevi i prelazak na organizovana ispitivanja pokazuju da ideja koja je više od jednog veka delovala kao nedostižan san postaje predmet ozbiljne medicinske evaluacije.
(EUpravo zato)
