Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da osobe koje nisu dovoljno fizički aktivne imaju između 20 i 30 odsto veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa onima koji redovno vežbaju.
Istovremeno, redovno kretanje smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, povišenog krvnog pritiska i više vrsta malignih bolesti, uključujući rak debelog creva i dojke. Vežbanje doprinosi i očuvanju mentalnog zdravlja, kvalitetnijem snu, boljoj funkciji mozga i smanjenju rizika od padova kod starijih osoba.
Navedeni benefiti nisu rezervisane samo za ljude koji provode sate u teretani. I umerena fizička aktivnost poput brzog hodanja, vožnja bicikla ili plivanje, donosi merljive rezultate.
Brojne studije pokazale su da oko 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno značajno smanjuje verovatnoću razvoja brojnih hroničnih oboljenja.
Ali pravo pitanje jeste kako zapravo mi možemo da znamo da li smo "u formi"? Da li je dovoljno to što možemo da istrčimo 5 kilometara ili činjenica da možemo da podignemo veliku težinu? Stručnjaci kažu da odgovor nije tako jednostavan.
Postoji više pokazatelja fizičke spremnosti koji nam otkrivaju mnogo više od toga koliko smo snažni. Upravo zato lekari i fiziolozi danas sve više pažnje posvećuju takozvanim fitnes biomarkerima, odnosno mernim jedinicama koje ukazuju na stanje srca, pluća, mišića i nervnog sistema mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi bolesti.
Jedan od najboljih pokazatelja dugovečnosti?
Kada stručnjaci govore o fizičkoj spremnosti, najčešće prvo pomisle na kardio respiratornu kondiciju, odnosno sposobnost srca, pluća i krvnih sudova da tokom fizičke aktivnosti dopremaju kiseonik do mišića.
Najpoznatiji pokazatelj ove sposobnosti jeste VO2 max, maksimalna količina kiseonika koju organizam može da iskoristi tokom intenzivnog napora. Što je ova vrednost veća, organizam efikasnije proizvodi energiju, a srce i pluća rade bolje.
Ipak, stručnjaci kao što je prof. dr Rič Souza sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, napominje da su potrebna dodatna istraživanja jer su dosadašnji rezultati dvosmisleni i ograničeni.
"Ne znamo koji su pravi brojevi za koju grupu", izjavio je u svom razgovoru za National Geographic. Pre svega ovo se odnosi na činjenicu da neko sa povređenim kolenom ima boje rezultate kada se njegova kondicija meri dok vesla.
Snaga mišića je takođe važna
Snaga nije važna osobina samo među elitnim sportistima. Kako starimo, prirodno gubimo mišićnu masu i snagu, a taj proces vremenom može da utiče na našu pokretljivost, ravnotežu i samostalnost u obavljanju svakodnevnih obaveza.
Zbog toga lekari često koriste jednostavan test snage šake. Potrebno je svega nekoliko sekundi da se izmeri koliko snažno osoba može da stisne dinamometar, da bi rezultat odražavao ukupnu snagu mišića u organizmu.
Istraživanja pokazuju da je slabiji stisak šake povezan sa većim rizikom od srčanih bolesti, fizičke slabosti u starijem dobu i prevremene smrti. Naravno, ovaj test sam po sebi ne postavlja dijagnozu, ali je koristan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja pojedinca.
Stručnjaci zato preporučuju da se, pored aerobnih aktivnosti, redovno rade i vežbe snage koje uključuju najveće mišićne grupe. Takav trening ne doprinosi samo jačanju mišića, već poboljšava metabolizam, zdravlje kostiju i kontrolu nivoa šećera u krvi.
Koliko sklekova možete da uradite?
Na društvenim mrežama često se pojavljuju izazovi koji podrazumevaju što veći broj sklekova, ali iza ove vežbe krije se i zanimljiva naučna priča.
Studija objavljena u časopisuJAMA Network Open pratila je više od hiljadu profesionalnih vatrogasaca tokom deset godina. Istraživači su primetili da oni koji su mogli da urade više od 40 sklekova, imaju znatno manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa kolegama koji nisu mogli da izvedu više od deset.
"Kada radite veliki broj sklekova, vaš puls raste. To istovremeno testira vaš kardiovaskularni sistem", objašnjava povezanost prof. dr Majkl Federikson sa Univerziteta Senford.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ovi rezultati moraju tumačiti sa dozom opreza. U istraživanju su učestvovali uglavnom zdravi muškarci srednjih godina, pa se zaključci ne mogu automatski primeniti na žene, starije osobe ili ljude sa hroničnim bolestima.
Broj sklekova zato ne predstavlja univerzalni pokazatelj zdravlja, ali može da bude praktičan način da pratite sopstveni napredak.
Brzina hoda, jednostavan test koji može mnogo da otkrije
Na prvi pogled, brzina kojom hodamo deluje kao sasvim obična radnja koju svi izvodimo sa lakoćom. Međutim, u gerijatriji ona se često naziva i "šestim vitalnim znakom", jer ukazuje u kakvom stanju su mišići, zglobovi, srce, pluća i nervni sistem pacijenta.
Brojne studije pokazale su da sporiji hod kod starijih osoba može da bude povezan sa većim rizikom od hospitalizacije, smanjene sposobnosti brige o sebi i smrtnosti. Razlog je jednostavan, za brz i stabilan hod neophodno je da gotovo svi sistemi u organizmu rade usklađeno.
To naravno, ne znači da će svaka osoba koja hoda sporije razviti neku bolest. Na brzinu hoda utiču godine, telesna građa, povrede i brojni drugi faktori. Ipak, kada se brzina hoda vremenom smanji bez očiglednog razloga, lekarima je ovo signal za detaljnija ispitivanja.
Ne postoji savršen broj
Iako su VO2 max, snaga mišića i brzina hoda važni pokazatelji zdravlja, stručnjaci naglašavaju da nijedan od njih ne treba da se posmatra izolovano. Na rezultate utiču godine, pol, genetika, prethodne bolesti i nivo fizičke aktivnosti.
"Možete li da ustanete sa poda, a da ne koristite ruke? Ako to možete, verovatno je da imate dobru snagu i pokretljivost," stava je prof. dr Federikson.
Zato je kako ističu, važnije da pratite svoj napredak, nego da upoređujete lični rezultat sa tuđim. Veća izdržljivosti, lakše obavljanje svakodnevnih aktivnosti ili mogućnost da danas uradite nekoliko sklekova više nego pre nekoliko meseci, često su bolji pokazatelji poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja od bilo kog pojedinačnog broja.
(EUpravo zato/Nationa Geographic/JAMA/SZO)
