Milica ima 32 godine. Godinama unazad bori se sa neredovnim ciklusima, oscilacijama telesne težine i umorom koji ne prolazi. Nakon brojnih pretraga endokrinolog joj je ustanovio sindrom policističnih jajnika.
Otkriveno je i da ima insulinsku rezistenciju, stanje u kom ćelije tela slabije reaguju na insulin, pa organizam luči sve veće količine ovog hormona. Ono se može (i trebalo bi) preokrenuti, jer ukoliko se ne kontroliše dovodi do dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Međutim, ono što Milica tada nije znala jeste da ovaj metabolički poremećaj ne utiče samo na nivo šećera u krvi, već i na zdravlje materice, kako otkrivaju studije.
Insulin, regulatora šećera i još ponešto
Insulin nije samo hormon koji reguliše šećer. On podstiče rast i deobu ćelija. Kada je stalno povišen, stvara se okruženje u kom se ćelije brže dele, a prirodni mehanizmi njihove kontrole slabe.
Kod žena, ovo ima poseban značaj, jer sluzokoža materice reaguje na hormonske promene. Kod insulinske rezistencije često dolazi i do povišenog nivoa estrogena, izostanka redovne ovulacije, manjka progesterona.
Navedena hormonska neravnoteža dovodi do zadebljanja sluzokože materice. Ukoliko se stanje ne leči, studije ukazuju da se povećava rizik za razvoj karcinoma endometrijuma.
Žene sa dijabetesom tipa 2 (koji često nastaje kao posledica dugotrajne insulinske rezistencije), imaju veći rizik za ovaj oblik karcinoma u odnosu na žene bez metaboličkih poremećaja. Ali, nije u pitanju samo materica, povezanost insulinske rezistencije uočena je i kod karcinoma drugih organa.
Mehanizmi koji se dovode u vezu sa povećanim rizikom uključuju hroničnu upalu, povišen insulin i poremećaje metabolizma. S druge strane, dobra vest je da se rizik može smanjiti.
Insulinska rezistencija nije trajna presuda, jer promene u stilu života mogu značajno umanjiti rizik, a neke od glavnih su regulacija zdrave telesne težine, ishrana sa smanjenim unosom prostih šećera, redovna fizička aktivnost, kontrola glikemije i hormonskog statusa i redovni ginekološki pregledi.
Posebno je važno da se obrati pažnja na produžena, obilna ili neredovna krvarenja.
Insulinska rezistencija u većini slučajeva godinama prolazi nezapaženo, ali kako stručnjaci sugerišu to nije "samo poremećaj šećera", već sistemska metabolička neravnoteža. Važno je naglasiti da insulinska rezistencija ne znači da će se karcinom razviti, već da predstavlja jedan od faktora rizika.
Stoga, njeno rano prepoznavanje i lečenje, kao i promene u stilu života, ne štite samo od dijabetesa, već i od ozbiljnih ginekoloških komplikacija.
