Istražujući tragove iz prirodnih arhiva - godova drveća u Pirinejima i koncentracije sumpora u ledu sa Grenlanda i Antarktika, naučnici su došli do zanimljivog otkrića koje nije bilo zabeleženo u ljudskim hronikama.
Sve upućuje na to da je u jesen 1345. godine, negde u tropskim regionima eksplodirao vulkan, ovo je dovelo do "efekta leptira", koji će ostaviti trajne posledice kako na Evropu tog doba, tako i na čovečanstvo.
Spona - vulkan, glad, kuga
Proračuni ukazuju da je tom priikom u atmosferu došlo do ispuštanja čestica koje su pomoću stratosferskih vetrova, prekrili nebo iznad Mediterana i severne Evrope, zaklonivši sunce i naglo rashladivši klimu.
Za stanovnike Sredozemlja, efekti su bili brutalni. Paleoklimatski podaci iz godova drveća pokazuju za naredne tri godine - počevši od 1345. - neuobičajeno hladna, vlažna leta, dok analize leda sa Grenlanda i Antarktika otkrivaju nagle pikove sumpora - tipične tragove velike vulkanske erupcije, što je doprinelo izuzetno lošim prinosima, propalim usevima, a samim tim i poskupljenju hrane. Od Španije i Francuske do severne Italije i Levanta, ljudi su se suočili sa glađu.
U panici da izbegnu glad, moćne pomorske republike tog doba poput Venecije i Đenove, okrenule su se dugogodišnjim trgovačkim vezama prema oblasti Crnog mora i oblastima pod kontrolom Zlatne horde, pokušavajući da uvezu žito i spasu šta se spasiti može.
Ipak, spas je došao sa na neočekivan i ljudskom oku nevidljiv način: u žitu su se nalazile buve inficirane bakterijom Yersinia pestis. Kada su brodovi pristali u italijanske luke sredinom 14. veka, prvi slučajevi kuge su ubrzo registrovani. U roku od nekoliko nedelja čitavi kvartovi su opusteli, gradovi su zatrpavani kolektivnim grobnicama, a panika je preplavila društvo.
Pandemija nezabeleženih razmera - do tada
Zahvaljujući ovom spletu faktora - vulkanske erupcije, klimatskog kolapsa, trgovine i globalnih migracija, počela je najsmrtonosnija pandemija u istoriji Evrope: crna smrt. Između 1347. i 1353. godine, bolest se širila neverovatnom brzinom, odnoseći na desetine hiljada života - u nekim oblastima i do 60 odsto stanovništva.
Za tadašnje stanovnike Evrope, kuga nije bila samo bolest: bila je apokaliptična sila. Celokupni društveni poredak bio je uzdrman, sela i gradovi napuštani, poljoprivreda gotovo uništena, a duhovna i kulturna sećanja trajno izmenjena.
Naučni model koji kombinuje paleoklimatske tragove, geofizičke podatke i istorijske zapise, ukazuje da pandemije ne moraju da počnu kao izolovan incident, već da mogu predstavljati skup prirodnih i društvenih događaja: klimatskih preokreta, ekonomskih kriza i globalnih mreža trgovine.
