U nauci je bilo više žena nego što biste očekivali, i ne mislimo samo na Madam Kiri, iako treba napomenuti da je ona jedina osoba koja je osvojila dva Nobelove nagrade, jednu iz hemije i jednu iz fizike, bez obzira na pol.
Govorimo o ženama koje su, uprkos svojim otkrićima i dostignućima, uglavnom zaboravljene.
Za dve godine proslavićemo 80. rođendan čuvenog Babyja, prvog svetačnog kompjutera sa programom koji se čuva u memoriji.
Ali da li ste znali da su mnogi od prvih "kompjutera" zapravo bili ljudi i žene koji su radili proračune?
Nažalost, datum kada su žene prvi put zaposlene da rade kao kompjuteri za platu često nije zabeležen.
Za žene poznate kao "Harvardski kompjuteri" se smatra da su radile od oko 1875. godine, mada je ta godina okvirna, a može se reći i da je postojala namera da se zaboravi uloga žena u istoriji nauke.
Pre toga, žene su mogle da volontiraju samo bez naknade.
Jedna od prvih ženskih kompjutera bila je Vilijamina Fleming, služavka Edvarda Pikeringa.
Pikering je bio direktor Harvardske opservatorije od 1877. do 1918. godine, i kada je tehnički napredak povećao potrebu za većim timom, odlučio je da zaposli žene.
To je bilo zato što je pregledanje fotografskih ploča smatrano dosadnim i nespecijalizovanim poslom, pa su žene za šestodnevni rad dobijale manju platu. Tokom godina broj žena je varirao između 40 i 80, a postale su poznate kao "Pikeringov haremski tim". Nimalo šarmantno, zar ne?
Međutim, Vilijamina Fleming je otkrila Nebulu Konjsku glavu i radila na klasifikaciji zvezda po temperaturi.
Zahvaljujući njenom radu, 1890. je objavljen prvi Draper katalog zvezdane spektralne klasifikacije, koji je obuhvatao više od 10.000 zvezda.
Druga žena sa Harvarda, Ani Džamp Kenon, imala je impozantnu ulogu u fizici i astronomiji i stvorila sistem klasifikacije zvezda koji se koristi i danas.
Sistem organizuje zvezde od najtoplijih do najhladnijih pomoću slova O, B, A, F, G, K, M. Sistem nije ni nazvan po njoj, već po mestu gde je nastao, poznat je kao Harvardski sistem.
Henrieta Svan Levit je otkrila Cepheid zvezde, zvezde konstantnog sjaja koje služe kao orijentiri u astronomiji.
Ona je studirala astronomiju na Harvardu 1907, ali prvi doktorat u toj oblasti je dodeljen tek 1925. i to Ceciliji Pejn-Gepposhkin.
Ona je otkrila da je Sunčeva atmosfera uglavnom sastavljena od vodonika, a kasnije je postala prva žena redovni profesor na Harvardskom fakultetu za umetnost i nauke i prva žena na katedri za astronomiju.
Tokom Drugog svetskog rata, američka vojska je zaposlila žene da računaju balističke putanje.
Pre rata, sve se radilo ručno, ali kasnije je razvijen prvi elektronski računar na svetu, ENIAC.
Da bi on radio, bio je potreban tim ljudskih kompjutera: Ketlin MekNulti Antonelli, Džin Dženings Bartik, Fransis Snajder Holberton, Merlin Vescof Meltcer, Frances Bilas Spence i Rut Lihterman Teitelbaum.
Zbog tajnosti projekta, žene nisu mogle da vide šta tačno rade dok nisu dobile sigurnosnu dozvolu.
Radile su po logičkim dijagramima i programirale mašinu koja je imala 18.000 vakuumskih cevi i 48-tablično kućište, sa 3.000 prekidača i stotinama kablova.
Kada je ENIAC predstavljen 1946, muškarci koji su ga dizajnirali, dr Džon Maučli i J. Presper Ekert, postali su poznati, dok su žene koje su ga programirale uglavnom zaboravljene.
Fotografije su postojale, ali su ih mediji smatrali modelima, a ne ključnim programerima. I dok su muškarci napravili mašinu, žene su napisale programe koji su je učinili funkcionalnom i bržom.
Džin Dženings Bartik je predvodila tim koji je ENIAC pretvorio u računar sa čuvanim programima, dok je Holberton postavila brojne prekretnice u svetu računara, uključujući konstrukcijski kod, rutinu sortiranja i softverske aplikacije.
Kao i u mnogim istorijskim pričama, doprinos žena je često zanemaren, ali one nisu bile odsutne, bile su tu, samo sakrivene od pogleda.
Ako vas je ova priča inspirisala, možete istražiti i druge priče o ženama u nauci, poput Hedi Lamar, holivudske izumiteljke, i Ketlin Dru-Baker, poznatijim kao "Majke mora".
(M.A./EUpravo zato/blog.scienceandindustrymuseum.org.uk)
