Najstarija boca vina u Srbiji ima 94 godine i čuva se u podrumu na 12 metara ispod zemlje.
Kako se veruje, belim vinom ju je napunio jedan od srpskih kraljeva. Vina u ovoj kolekciji nalaze se pod ključem na drugom nivou ispod zemlje, a smeštena su iza rešetaka na metalnim policama Kraljeve vinarije u Topoli.
Staklene boce su tada naručivane iz Italije i Češke u tri veličine sa utisnutim kraljevskim grbom. Etikete su rađene ručno i zbog krhkosti danas ne smeju ni da se dodirnu.
Ovaj vinski unikat Srbije nalazi se u mestu Topola, na oko 70km od Beograda. Tu se nalaze i dokazi da je jedna od najstarijih sorti srpskog grožđa "Žilavka". Po nalogu kralja Aleksandra I Karađorđevića osnovana je 1931. i postala je više od vinarije, spoj razvoja i kulturnog identiteta Srbije. Tamo je vino točeno, čuvano, dokumentovano, povezano sa državom i vrednostima.
Iako je tokom prošlih decenija vinarija propadala, nije zaboravljena, kao što i sorta "Žilavka".
Obnovu Kraljeve vinarije u Topoli finansira Evropska unija u okviru projekta "KREST - Kulturni preporod za bogatiji turizam u Šumadiji", a vrednost radova je više od milion evra. Izvodi se restauracija arhitektonskih elemenata (zidarski, kamenorezački i stolarski radovi) kao i potpuno unutrašnje uređenje, postavlja se nova rasveta i obnavlja glavna kapija iz 1931. Projekat sprovodi Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, a u okviru EU PRO Plus. Cilj je ne samo obnova prostora već i revitalizacija njegove uloge - kao muzeja, vinoteke, obrazovnog centra i tačke okupljanja ljubitelja vina i turista.
Podrška EU Srbiji ima za cilj da pomogne ekonomiji, ali i da doprinese očuvanju identiteta ulaganjem u održivi kulturni turizam. U sklopu šire evropske politike teritorijalnog razvoja, ulaganja u vinogradarstvo, očuvanje tradicionalnih sorti i integracija sa turizmom smatraju se delom iste strategije.
Kako je to nekada izgledalo?
Kada se porodica Karađorđević vratila u Srbiju, jedna flaša je otvorena, a stručnjaci su prokomentarisali da je vino imalo ukus kao da je iz druge zemlje, jer se klima u Srbiji u međuvremenu znatno promenila.
Najstarije vino koje se tu nalazi je "Žilavka" iz 1931. godine, a najmlađe je staro 55 godina. Veruje se da su neke od ovih boca lično arhivirali srpski kraljevi.
Među stalnim mušterijama tog doba su bili su Sveti sinod, fabrikanti, viđeniji restorani i hoteli poput Bristola i Mažestika. Preko jugoslovenskih poslanstava, oplenačko vino je stizalu u Brisel, Bukurešt, Berlin... a služila su se i na evropskim dvorovima.
Po nalogu kralja Petra I, iza crkve na Oplencu je sazidan mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Iz tog prvog Kraljevog podruma sačuvana je do danas ogromna stara bačva od blizu 4.000 litara koju je 1909. godine Petar Joksić, unuk Karađorđevog Buljubaše, poklonio kralju. Na njoj je izrezbaren stih "Koji ne zna da treba rujno vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti".
Kralj Aleksandar I nastavio porodični poduhvat zasadivši na više od 50 hektara 150.000 čokota sorti traminac, šardone, game i pino noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte. Tako su vremenom nastala poznata vina Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze.
Bure broj 48
Kada je izbio Drugi svetski rat, jedan radnik je zazidao delove podruma tako da Nemci nisu dirali flaše vina neprocenjive vrednosti.
Međutim, prema nekim izvorima, u oktobru 1945. pripadnici Crvene armije upali su u Kraljevu vinariju i uništili sve. Kundacima su udarali u burad i tako prosipali vino. Jedan seljak se setio da flaše ubaci u bure označeno brojem 48 i kada su vojnici lupali, bure je delovalo prazno i tako je u vinariji u Topoli ostala sačuvana jedinstvena kolekcija na Balkanu.
Vinarija u Topoli je imala najmoderniji podrum tog doba
Podrum iz 1931. godine bio je najmoderniji podrum tog vremena, sa najsavremenijom opremom. Građen je po ugledu na francuske, dužine 45, širine 15,5 i dubine 12 metara. Kompleks Kraljevih vinograda obuhvatao je 40 hektara.
Najstarije bure u podrumu je iz 1909, zapremine 3.232 litra. U vinariji se nalazi i brojna vredna oprema poput mašine za čepovanje, hidraulične prese, punilica i slično.
Prvi lift u Srbiji, uvežen iz Štutgarta, ugrađen je upravo u Kraljevom podrumu iste godine kada je i sagrađen. I dan-danas je u funkciji.
Danas na ovom mestu se proizvodi oko 20.000 boca godišnje, ali se ne radi o kvantitetu već kvalitetu jer su ova vina jedinstvena u svakom smislu.
(EUpravo zato/eumogucnosti.rs)
