Unutar ljudskog tela, u organu veličine šake - skrivenog iza želuca, odigrava se proces o kojoj većina ljudi nikada i ne razmišlja. Pankreas, svakodnevno vodi bitku između života i samouništenja. U toj borbi, ukoliko dođe do nesklada, dolazi do razvoja dijabetesa, bolesti koja danas utiče gotovo na svaku porodicu na našoj planeti.
Ali nauka danas, u 2025. godini, zna više nego ikada o ovoj bolesti.
Nova vrsta ćelija - čuvari pankreasa
Tim istraživača sa američkog instituta Scripps Research, u oktobru 2025. godine, objavio je otkriće koje bi moglo da promeni sve ono što danas znamo o dijabetesu tipa 1. U tkivu pankreasa pronašli su do sada nepoznatu vrstu ćelija - vascular-associated fibroblastic cells (VAFs).
Koja je njihova uloga? Poput stražara, VAF ćelije formiraju zaštitni sloj između krvnih sudova i ćelija koje proizvode insulin. Naučnici tvrde da one "posreduju u dijalogu" između imunog sistema i pankreasa - pokušavajući da spreče napade sopstvenog tela.
Ovo otkriće otvara novo poglavlje u razumevanju dijabetesa tipa 1, jer se sa ovim saznanjem oblikovala i nova hipoteza koja treba detaljno i naučno da se dokumentuje - možda bolest ne počinje iznenada, već dugo tinja, dok se naš odbrambeni i sistem koji nas napada, nadmudruju u tišini.
S druge strane, ukoliko bi naučnici uspeli na neki način da ojačaju tu prirodnu barijeru, jednog dana bismo mogli da zaustavimo bolest pre nego što se uopšte i pojavi.
Svet u kom dosta ljudi ne zna da ima dijabetes
I dok naučnici u laboratorijama rade na molekularnom nivou i otkrivaju nove ćelije, globalna slika i dalje ostaje sumorna. Poslednje izdanje IDF Diabetes Atlasa (2025), otkriva da čak 43 odsto odraslih osoba sa dijabetesom ne zna da ima ovu bolest. Prevedeno u brojke, to su desetine miliona ljudi koji žive u neznanju, dok visok šećer u njihovom krvotoku u tišini izmiče kontroli i pravi nepopravljivu štetu.
Najveća opasnost dijabetesa nije u visokom šećeru koji vidimo na papiru - već u onom koji godinama prolazi neprimećeno. Dok osoba još uvek izgleda zdravo, šećer u krvi već oštećuje krvne sudove, nervne završetke i unutrašnje organe. Srce gubi elastičnost, bubrezi rade pod pritiskom, a oči polako gube sposobnost da prate dešavanja oko sebe u visokoj rezoluciji.
Novi podaci objavljeni na portalu ScienceDaily ukazuju da čak i među onima koji znaju za dijagnozu, manje od polovine uspeva da održava nivo glukoze u granicama.
Veštačka inteligencija kao saveznik
Paralelno sa svim novim saznanjima, svet tehnologije otvara nova vrata u pristupu prevencije i lečenja mnogih bolesti, pa tako i dijabetesa. Istraživanje koje je sproveo tim sa Cleveland Clinic tokom ove godine, otkrilo je da kombinacija programa veštačke inteligencije za praćenje zdravlja i digitalnog nadzora glukoze značajno poboljšava rezultate kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
Algoritmi, testirani i usavršeni na hiljadama uzoraka, naučili su da prepoznaju obrasce - kako telo pojedinca reaguje na hranu, stres ili san. Na osnovu tih signala, sistem predlaže personalizovane planove ishrane, aktivnosti i terapije.
Nova era dijabetesa: od bolesti do mape života
Dijabetes je dugo bio posmatran kao priča o šećeru i insulinu, njihovo merenje i primenjivanje terapije koju prepiše endokrinolog. Ali moderna nauka ga percepira drugačije - kao složeni sistem međusobnih odnosa: imunologije, genetike, stresa, mikrobioma, pa čak i emocija.
Otkriće novih ćelija u pankreasu, zajedno sa moći veštačke inteligencije i globalnim uvidima u tihu epidemiju, pokazuju da dijabetes više nije samo bolest.
Za sada, pankreas nastavlja svoju tihu borbu - ali zahvaljujući nauci, više nije usamljen u toj borbi.
