Neki oblici raka, koji su se nekada uglavnom javljali kod starijih osoba, danas se sve češće otkrivaju kod ljudi mlađih od 50 godina.
Naime, američka državna studija, objavljena ranije ove godine, obuhvatila je više od dva miliona slučajeva dijagnostikovanih kod osoba uzrasta od 15 do 49 godina, u periodu od 2010. do 2019. godine. Od ukupno 33 analizirane vrste raka, kod 14 je primećen porast učestalosti u najmanje jednoj mlađoj starosnoj grupi, pri čemu su čak 63% slučajeva rane pojave zabeležene kod žena.
Međutim, nova i nezavisna studija sugeriše da ovaj porast ne mora nužno značiti da više mladih ljudi zaista oboleva, već da lekari jednostavno otkrivaju više tumora zahvaljujući naprednijoj dijagnostici.
Rak sve češći, stopa smrtnosti uglavnom nepromenjena
U istraživanju objavljenom u medicinskom časopisu JAMA Internal Medicine, naučnici su analizirali osam vrsta raka čija učestalost među osobama mlađim od 50 najbrže raste: rak štitaste žlezde, anusa, bubrega, tankog creva, debelog creva, endometrijuma, pankreasa i multipli mijelom.
Ispostavilo se da su se dijagnoze ovih karcinoma udvostručile od 1992. godine, ali da stope smrtnosti ostaju uglavnom nepromenjene.
To upućuje na zaključak da je u mnogim slučajevima reč o povećanom otkrivanju i prekomernoj dijagnostici, a ne o stvarnom porastu opasnih oboljenja.
Na primer, broj slučajeva raka štitaste žlezde i bubrega značajno je porastao, ali bez pratećeg rasta broja smrtnih ishoda, što ukazuje na to da mnogi od ovih tumora verovatno ne bi ni izazvali zdravstvene probleme.
Slično je i sa ranim stadijumima raka dojke kod žena mlađih od 50 - broj dijagnoza raste, ali se smrtnost u poslednje tri decenije gotovo prepolovila, uglavnom zahvaljujući boljim terapijama, a ne zbog širenja bolesti.
Izuzeci po smrtnosti
Postoje i izuzeci.
Kod raka debelog creva i endometrijuma beleže se blagi, ali kontinuirani porasti smrtnosti, što ukazuje na realan rast ozbiljnih slučajeva. Istraživači veruju da su za to delimično odgovorni faktori poput gojaznosti i smanjenog broja histerektomija.
Kod većine drugih vrsta raka, međutim, porast učestalosti verovatnije je posledica naprednijih dijagnostičkih metoda, kao što su rutinski skrininzi, precizniji snimci i slučajna otkrića tokom drugih pregleda, nego stvarnog povećanja rizika.
Upozorenje naučnika: "Ne širite paniku bez potrebe"
Autori studije upozoravaju da predstavljanje ranih oblika raka kao "nove epidemije" može stvoriti pogrešnu sliku u javnosti i izazvati neželjene posledice.
Nepotrebne dijagnoze mogu dovesti do emocionalnog stresa, fizičkog opterećenja i finansijskih troškova, jer se zdravi mladi ljudi izlažu invazivnim terapijama i dugotrajnom praćenju bez stvarne potrebe.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
