Na Međunarodni dan mladih, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) tradicionalno objavljuje rezultate najvećeg godišnjeg istraživanja mladih u Srbiji – Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji.
Ovogodišnje istraživanje je sprovedeno u periodu od aprila do maja 2024. godine, pri čemu su korišćene kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja i prikupljanja podataka. Upitnik je popunilo 1.210 ispitanika sa teritorije Srbije.
I kao i svake godine, i ove su rezultati istraživanja o stavovima mladih, moglo bi se oceniti, poražavajući, što su na predstavljanju Izveštaja u nekoliko navrata potvrdili istraživači i autori, opisujući neke podatke kao "tužne".
Naime, podaci su i ove godine ukazali na potrebu za poboljšanjem položaja mladih u Srbiji. Njihov odlazak u inostranstvo i nezadovoljstvo životom postaju sve veći problem, a čijnenica da se u stavovima prema EU malo toga menja trebalo bi da izazove kreatore politike da prepoznaju ove situacije kao prioritet i da preduzmu neophodne mere za rešavanje.
Zato vam predstavljamo pet najzanimljivijih činjenica iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih koje se tiču odnosa mlađe populacije (prema Zakonu o mladima, to su ljudi od navršene 15. godine pa sve do 30. godine života) prema Evropskoj uniji.
1. Srbija na Istok, mladi na Zapad
Za početak, izdvajamo podatak koji nije direktno u vezi sa Evropskom unijom, ali indirektno itekako jeste. Naime, autori istraživanja pitali su mlade šta bi podržali u u hipotetičkoj situaciji u kojoj politika balansiranja ne bi bila dostupna, tj. u kojoj bi Srbija morala da se opredeli za Istok ili Zapad. Mladi su i ove godine, kao i svih ranijih kada je postavljano ovo pitanje, polarizovani, uz blagu prednost za Istok: 54 odsto njih se opredeljuje za Istok, a 46 odsto za Zapad.
S druge strane, na pitanje gde bi se preselili, na prvom mestu želja gde bi mladi živeli jesu zemlje Zapadne Evrope, u 62,8 odsto slučajeva.
2. Prva reakcija na EU: Mladi neutralni
Istraživanje KOMS-a otkrilo je i kakva je prva reakcija mladih prema pojmu Evropske unije. Odgovori pokazuju da je neutralna na prvom mestu sa 43 odsto, zatim negativna sa 36 odsto, dok je pozitivna i dalje na poslednjem, sa 21 odsto.
Dok je prošle godine reakcija mladih prema Evropskoj uniji bila rekordno negativna, sada je nešto pozitivnija, zaključuju u istraživanju.
3. Veća podrška članstvu nego prošle godine
Na pitanje da li ispitanici/ce podržavaju ulazak Srbije u EU, gotovo izjednačen procenat odgovara potvrdno i odrično, po 39 odsto, dok 22 odsto ne zna kakav im je stav po ovom pitanju.
Ako se uporedi sa prošlom godinom, kada je oko 36 odsto mladih, prema istraživanju KOMS-a podržavalo ulazak Srbije u Evropsku uniju, 41 odsto nije a 23 odsto mladih je odgovorilo da ne zna, zaključuje se da postoji rast kada je ova tema u pitanju
Kako za EUpravo zato kaže generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić, to je direktno vezano za benefite koji mladi ljudi imaju od EU.
"Kada su građani Srbije, na primer, dobili bezvizni režim, mogli smo da primetimo da je porasla podrška srpskom putu ka EU. To znači, u praksi, da bi trebalo obratiti pažnju na to šta mladi imaju od članstva Srbije u EU i da bi od toga mogla zavisiti podrška", ističe Pejić a kako dodaju iz KOMS-a, može se primetiti rast u podršci, ali nije poznato kako će se ona kretati u budućnosti, jer sve zavisi od mnogo faktora gde su glavne strane Evropska unija i Vlada Srbije.
4. Mladi u EU u boljem položaju od mladih u Srbiji
Iako je stav mladih prema Evropskoj uniji još uvek negativan, zanimljivo je da su mladi tvrdnju u istraživanju koja kaže da je "u EU značajno bolji položaj mladih (obrazovanje, putovanja i slično)", ocenili najvišom ocenom, za razliku od nekih drugih tvrdnji od kojih su neke evroskeptične.
Ovo nam pokazuje da mladi ipak shvataju da njihovi vršnjaci u EU žive bolje od njih. Ipak, sudeći po ostalim stavovima, moglo bi se reći da ne žele da budu deo jedne takve zajedince, što bi moglo da bude predmet razmišljanja i delovanja za kreatore politike.
5. Mladi većinski nisu koristili programe EU
Istraživanje je takođe ispitivalo jesu li mladi u Srbiji i koliko koristili programe Evropske unije.
Kako pokazuju podaci, čak 76 odsto njih nije učestovalo ni u jednom od brojnih programa Evropske unije za mlade u Srbiji. Tek njih osam odsto kaže da je učestvovalo kroz omladinsku razmenu ili projekat, a četiri odsto je učestvovalo kroz studentsku razmenu. To znači da je tek 12 odsto mladih u Srbiji do 30 godina bilo deo nekog EU programa i koristilo benefite koje ovi programi imaju. Takođe, 12 odsto nije znalo da li je učestovalo, a kako nam iz KOMS-a objašnjavaju, to znači da čak i ako su učestovali u nekom programu, nisu bili svesni da je jedan od organizatora EU.
Ostali rezultati
Kada su u pitanju neki od ostalih rezultata opsežnog istraživanja, zabrinjavajući je podatak da čak 17 odsto mladih radi bez ugovora tj. "na crno", 37 odsto mladih bilo je na neplaćenoj radnoj praksi, dok je na plaćenoj bilo 18 odsto, što je blagi porast u odnosu na prošlu godinu (13 odsto).
Čak 51,9 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je porast od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Čak 46,9 odsto ispitanih smatra da je stručna pomoć za brigu o mentalnom zdravlju nedostupna mladima. Skoro polovina mladih (48,3 odsto) ističe da se često oseća anksiozno.
Kada je ekologija u pitanju, čak 63,5 odsto mladih ispitanika smatra da je kvalitet životne sredine u Srbiji loš.
Čitav izveštaj možete pronaći na ovom linku.
(JA/EUpravo zato)