Iako često preovladava mišljenje da mladi nisu zainteresovani za brojne "ozbiljne" teme, istraživanja pokazuju da su i te kako upućeni, ali i zabrinuti kada je reč o klimatskim promenama i obnovljivim izvorima energije. O ovim pitanjima najviše se informišu preko društvenih mreža, a sve više ih privlače i tzv. zelena zanimanja.
Čak 69 odsto mladih u Srbiji, starosti od 18 do 30 godina, smatra da su fosilna goriva jedan od glavnih izvora, ali i uzroka zagađenja životne sredine, pokazalo je istraživanje predstavljeno na konferenciji "Mladi, klimatske promene i energetska tranzicija: Šta zaista misle, znaju, očekuju?"
Koje su glavne asocijacije na klimatske promene?
Ukoliko se govori o klimatskim promenama, mladi to najčešće povezuju sa terminima poput "globalno zagrevanje", "problem sa visokim temperaturama", "nepogode", "zagađenje vazduha".
Kako je zagađenje vazduha sve ozbiljniji problem u našem društvu, učesnici istraživanja su kao glavne "krivce" izdvojili termoelektrane, industriju i poljoprivredu.
"Postavlja se pitanje – postoji li negativna povezanost između korišćenja fosilnih goriva i finansijskih problema? Oko 69 odsto mladih smatra da je upotreba fosilnih goriva jedan od glavnih uzroka finansijskih problema u zemlji. Ovaj podatak je važan jer se kroz istraživanje vidi kako mladi formiraju stavove u vezi sa klimatskim promenama. Na pitanje koliko finansijski problemi utiču na svakodnevni život mladih, ocenili su ih prosečnom ocenom 3,5. To znači da mladi osećaju posledice promena, bilo kroz ekstremne temperature, povećane troškove života ili druge aspekte svakodnevice", naveo je Spasojević.
Pojedini ispitanici su i sami doživeli da se, primera radi, na skijanje ne može ići kao nekada, zbog nedostatka snega, a suše, ekstremne vremenske nepogode i visoke temperature navode kao ključne probleme.
Oko 55 odsto mladih smatra da će klimatske promene imati veoma veliki uticaj na buduće generacije što jasno pokazuje da postoji zabrinutost među njima.
Kako da roditeljima nabavim solarne panele?
Ipak, da nije sve tako crno, pokazuje poverenje mladih u obnovljive izvore energije poput sunca ili vetra.
Ukoliko spomenete pojam zelene tranzicije, mladi uglavnom pomisle na solarne panele, pokazalo je istraživanje.
Da su mladi zainteresovani za inovativna rešenja, objasnila nam je i Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija, koje je i organizovalo konferenciju.
"Često nam pišu i pitaju nas konkretne stvari poput toga da njihovi roditelji imaju kuće, ali su stariji i ne razumeju se u tehnološke inovacije, pa mladi pitaju da li postoje subvencije za solarne panele, koja firma može to da instalira, koliko traje povrat investicije, da li solarni paneli mogu da pokriju samo osvetljenje ili i grejanje. Takođe, dobijamo i neka praktična i simpatična pitanja - da li mogu da se venčaju na vetroparku, da li mogu da snimaju spotove, reels-e, TikTok sadržaj, snimke za Jutjub... Trudimo se da izađemo u susret svemu što ne ugrožava ničiju bezbednost. Ima mnogo informativnih pitanja, ali su uglavnom svi pozitivni – nikada od nijedne mlade osobe nismo doživeli negativne komentare", navela je Isailović za EUpravo zato.
Istraživanje je pokazalo i da su pojmovi Đerdap, vetar, hidroelektrane i vetroparkovi u Vojvodini prva asocijacija mladih na OIE u Srbiji.
Zelena zanimanja
U naporima da se sačuva naša planeta, razvijena su i brojna zelena zanimanja, a sektor obnovljivih izvora energije nudi brojne mogućnosti. Udruženje OIE često dobija pitanja mladih o tome šta treba da studiraju da bi radili u toj oblasti.
Veljko Milošević, koji radi u jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji, jedan je primer kako se mladi mogu baviti zelenim temama.
"U našoj advokatskoj kancelariji imamo odeljenje koje se bavi pravom energetike i ekološkim pravom, pre svega razvojem projekata obnovljivih izvora energije. Sa ekspanzijom OIE projekata u Srbiji došlo je i do povećanja obima posla u ovoj oblasti. Drago mi je da vidim razvoj različitih industrija, ali i da se mladi školuju i obrazuju u ovoj oblasti. Lepo je videti napredak i to što Srbija sve više ide ka integraciji sa evropskim tržištem energije i obnovljivih izvora energije", objasnio je Milošević za naš sajt.
Prema njegovim rečima, u Srbiji smo "zakonski veoma usklađeni sa EU, posebno zbog obaveza prema Energetskoj zajednici".
"Imamo obavezu da preuzmemo većinu direktiva, a pojedine uredbe su direktno primenjive na Srbiju. Međutim, ono što nam često nedostaje jeste implementacija, što je izraženije u oblasti ekološkog prava nego u energetskom pravu. Ipak, primećujem da postoji volja i da Srbija intenzivno radi na tome. Ministarstva su otvorena za komunikaciju i saradnju, a njihovi predstavnici često učestvuju na ovakvim događajima i konferencijama. Time dobijaju priliku da čuju i mišljenja mladih što olakšava saradnju", rekao je.
Ipak, kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena, Milošević je optimista.
"Najviše me brine kako ćemo se prilagoditi. Ipak, optimista sam – više optimista nego zabrinut, jer vidim da se na tome aktivno radi. Ova tema je već podignuta na viši nivo, ljudi su informisani o klimatskim promenama i već imaju ideje o tome kako mogu da doprinesu u svojim lokalnim zajednicama. Postoji svest o problemima, ali i načinima na koji možemo da ih ublažimo", zaključio je naš sagovornik.
Istraživanje je pokazalo i da mladi u Srbiji često smatraju da se obnovljivim izvorima energije više bave privatne kompanije, a ne država kako bi se očekivalo.
"Mislim da je to zato što su u početku privatne kompanije pokrenule energetsku tranziciju kada su u pitanju solarne elektrane i vetroparkovi. Međutim, sada imamo činjenicu da i EPS, dakle država, sve više investira u vetroparkove i solarne elektrane, a vlasnik je i najvećih hidroelektrana. Možda su privatne kompanije bile glasnije u reklamiranju i kampanjama, ali EPS polako sustiže i možemo reći da bez države nema energetske tranzicije – privatni sektor je ne može izneti sam. Ja bih rekla da se Srbija na prilično pozitivan način okreće OIE. Ne računajući pojedinačne negativne istupe ili odluke, sveukupno gledano situacija je dobra. Imamo pozitivnu regulativu i zakone, iako u nekim slučajevima implementacija ne funkcioniše kako bi trebalo. Međutim, u poređenju sa stanjem od pre 15 godina, možemo reći da smo danas na fantastičnom zelenom putu", rekla je Isailović iz Udruženja OIE Srbija.
(EUpravo zato)
