Kako su mladi pokazali da zajedništvo nije izgubljena vrednost: "Oni veruju jedni drugima, prepoznaju emocije i potrebe"

U trenutku kada se čini da su podele među ljudima duboke, mladi širom Srbije i regiona pokazali su da zajedništvo nije izgubljena vrednost. Pokreti koji su nastali spontano, bez centralizovanog vođstva i ideoloških podela, ukazali su na jasnu poruku – nova generacija nije spremna da ćuti pred nepravdom, nefunkcionalnim institucijama i društvom koje ih ne vidi kao prioritet.

Jedan od ključnih razloga za ovakvu solidarnost jeste osećaj da im je budućnost neizvesna. Ne samo u pogledu ekonomskih prilika, već i kada je reč o osnovnim pravima, političkoj stabilnosti i sigurnosti. Mladi se suočavaju sa sličnim problemima bez obzira na to u kojoj zemlji žive – od korupcije i netransparentnosti do nedostatka prilika za razvoj.

"Solidarnost i zajedništvo koje su mladi u Srbiji i regionu pokazali tokom ovog perioda dokaz su da je saradnja među mladima prirodna i da podele nisu nešto što im je svojstveno. Mladi veruju jedni drugima, prepoznaju iskrene emocije i potrebe drugih mladih, što ih dodatno povezuje. Smatramo da upravo ovakav model saradnje treba negovati i dalje razvijati. Uz odgovarajuću političku volju, ovakva povezanost mogla bi dodatno unaprediti regionalnu saradnju i smanjiti prepreke koje su ranije otežavale zajedničko delovanje", priča za EUpravo zato Milica Borjanić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.

Interesantno je da se odnos starijih generacija prema ovim inicijativama razlikuje. Dok jedni vide u mladima novu nadu za promene, drugi ih posmatraju sa skepticizmom, smatrajući ih neiskusnim ili previše idealističnim. Ipak, u mnogim slučajevima, upravo podrška starijih stručnjaka, profesora i aktivista daje dodatni kredibilitet pokretima koje predvode mladi.

Međutim, pitanje je da li su studentski protesti uspeli da podstaknu institucije da se aktivnije bave problemima mladih. 

"Deklarativno, vidimo da institucije sve češće pozivaju mlade na dijalog. Međutim, suštinske promene u njihovom pristupu još uvek nisu vidljive. Nedavni primer donošenja Zakona o stambenim kreditima za mlade (Zakon o utvrđivanju garantne šeme subvencionisanja dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti) pokazuje da mladi nisu bili konsultovani prilikom njegovog kreiranja, već je zakon usvojen bez prethodnog dijaloga sa njima. Smatramo da svaka politika i mera koja se odnosi na mlade mora biti oblikovana uz njihovo aktivno učešće. Dijalog nije samo razgovor – on mora biti zasnovan na poverenju, a poverenje se gradi kroz konkretne i jasne korake koji pokazuju spremnost institucija da zaista uvažavaju mlade kao ravnopravne sagovornike", ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, mladi su pokazali sve što je potrebno - zajedništvo, empatiju, znanje i veštine - kako bi pokrenuli dijalog u društvu.

"Važno je da studentsko organizovanje ne bude samo formalnost, već da zaista doprinosi poboljšanju položaja svih studenata i studentkinja u Srbiji", kaže Borjanić za naš portal.

Zajedništvo u regionu

Sve ove, pomislili smo, zaboravljene vrednosti, mladi su pokazali ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Nekoliko stotina studenata je, na primer, u centru Zagreba nedavno odalo poštu poginulima pri padu nadrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra i dalo podršku studentima u Srbiji. Skupovi solidarnosti bili su i u Splitu i Osijeku. Skup solidarnosti u Zagrebu, uz učešće mnogih građana i predstavnika civilnog društva, priređen je u organizaciji studentskih klubova zagrebačkog Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta. Taj skup na Evropskom trgu je simbolično počeo u 11.52 petnaestominutnom tišinom za poginule u Novom Sadu.

Okupljeni su razvili velike transprente među kojima je i "Jedan svet, jedna borba" koji ukazuje na zajedništvo. Među transparentima su bile i poruke podrške napisane ćirilicom.

Nekoliko stotina studenata i građana se okupilo se nedavno i u Banjaluci u znak podrške studentima koji u Srbiji protestuju tražeći političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu u kojem je nastradalo 15 osoba. Okupljanje je organizovano u krugu kampusa Univerziteta u Banjaluci, a studente su podržali i pojedini profesori banjalučkih fakulteta.

Studenti u Banjaluci su se već nekoliko puta okupljali u manjem broju, da podrže kolege u Srbiji i da odaju počast stradalima.

Neformalna grupa studenata Univerziteta Crne Gore i Univerziteta Donja Gorica "Kamo sjutra" organizovala je krajem decembra miting ispred Pravnog fakulteta u Podgorici kako bi podržala svoje kolege iz Srbije koji protestuju tražeći odgovornost i pravdu za nesreću na Železničkoj stanici Novi Sad u kojoj je poginulo 15 osoba.

Crnogorski studenti su poručili da je "važno pratiti talas smelosti, organizovanosti i beskompromisne slobode mladih i studenata iz susedne Srbije".

Student Milo Perović rekao je tada da podržavaju proteste u Srbiji i regionu.

"Balkan se mora probuditi", rekao je tada Perović.

Studenti su nosili transparente: "N(ex)t YU studenti", "Studenti nisu statistika", "Za naš čukunčeljad"…

Na krilima protesta iz Srbije, u Crnoj Gori organizovani su i protesti zbog pucnjave na Cetinju u kojoj je 1. januara ove godine ubijeno 13 ljudi. Neformalna grupa studenata "Kamo śutra", takođe je organizovala svakodnevne blokade saobraćajnica u Podgorici.

Slično kao i u Srbiji, protestna blokada ulice počinjala je u 17:26, kada je Cetinjanin Aco Martinović počeo stravični zločin prvog dana 2022, a trajala je 23 minuta, u znak sjećanja na 23 žrtve dva masakra počinjena u posljednje dvije i po godine u crnogorskoj prestonici.

Naznake zajedništva u borbi za pravedno društvo stigli su nam i iz Severne Makedonije. Studenti u Severnoj Makedoniji, članovi Udruženja za razvoj obrazovanja Ekualis, održali su 30. decembra ispred Ambasade Srbije u Skoplju protest podrške studentskim protestima u Srbiji.

"Želimo da im poručimo da smo zajedno jači i da zajedno možemo sve", rekla je studentkinja Sara Nikolovska, jedna od okupljenih.

Angel Dimitrievski, iz Ekualisa, rekao je da će to udruženje nastaviti podršku kolegama u Srbiji.

"Problemi koji postoje u svim zemljama regiona su isti", poručio je Konstantin Bitrakov, asistent na Pravnom fakultetu u Skoplju.

Građani ove zemlje sui sami, zbog svoje muke izašli na ulice u toku 2025. godine. Naime, više stotina građana Skoplja okupilo se u znak protesta kod pešačkog prelaza na kojem je jedan mladić (20) pregazio makedonsku građanku Frosinu Kulakovu (22) krajem januara.

Kako je preneo portal "360 stepeni", građani su stajali u redu da zapale sveće ispred fotogafije Kulakove, koja je pregažena na pešakom prelazu na Bulevaru "Partizanski odredi" u širem centru Skoplja, u blizini jedne od popularnijih skopskih pekara.

Neki od okupljenih su putem transparenata, slali poruke nadležnima: "Nije ovo mesto pogubno, već ljudi i sistem", "Tužioci = saučesnici u ubistvu", "Veze ne vraćaju ljudski život", aludirajući da je mladić koji je pregazio devojku ranije uz pomoć roditelja izbegaovao odgovrnost za krivična dela.

Prevazilaze granice

Ono što ovu generaciju izdvaja jeste sposobnost da prevaziđe granice i razlike – kako geografske, tako i političke. Mladi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja regiona pronašli su zajednički jezik u borbi za pravednije društvo. Društvene mreže postale su njihov glavni alat, omogućavajući brzo širenje informacija, organizovanje događaja i međusobnu podršku.

Ključno pitanje koje ostaje jeste – hoće li institucije i društvo čuti njihov glas?

(EUpravo zato)