Prema najnovijoj analizi američkih i južnokorejskih naučnika, škole koje su uvele besplatne obroke beleže manji broj suspenzija učenika i bolje ponašanje u učionicama.
Rezultati su pokazali da je broj suspenzija među mlađim učenicima opao za oko 10 odsto u školama koje su uvele besplatne obroke, dok je kod starijih učenika taj pad iznosio oko šest procenata.
Naučnici smatraju da efekat nije povezan samo sa boljom ishranom, već i sa osećajem jednakosti i socijalne inkluzije. Drugim rečima, kada sva deca imaju pristup istom obroku, smanjuje se stigma oko siromaštva, ali i stres koji utiče na koncentraciju, ponašanje i emocionalnu stabilnost učenika.
"Besplatni obroci nemaju veze samo sa nutritivnim politikama, već su i alat za poboljšanje jednakosti i odnosa među učenicima", izjavio je Andres Kuadros Menjaka sa Univerziteta Severne Ajove. Da li se ovaj princip može primeniti na Evropu?
Evropa podeljena po pitanju školskih obroka
Praksa besplatnih obroka u evropskim državama značajno se razlikuje od države do države. Neke zemlje već decenijama imaju programe besplatne ishrane u školama, dok druge pomoć pružaju samo socijalno ugroženim porodicama.
Prema podacima Evropske komisije i istraživačkog konzorcijuma za ishranu u školama, Finska, Švedska i Estonija spadaju među zemlje koje svim učenicima obezbeđuju besplatne obroke tokom obaveznog školovanja.
Sa druge strane, suprotno očekivanjima mnogih, Danska i Norveška nemaju nacionalne programe besplatnih obroka u školama. U mnogim državama koriste se kombinacije, a pomoć se dodeljuje samo u određenim uzrastima ili porodicama sa nižim prihodima.
Posebno je zanimljiv primer iz Hrvatske, koja je nakon pandemije i pritiska javnosti prešla sa ciljanog sistema pomoći na univerzalne besplatne obroke za svu decu do 15 godina. Time je obuhvat učenika povećan sa oko 30 na gotovo 100 procenata.
Više od hrane: pitanje zdravlja, siromaštva i budućnosti
Pitanje besplatnih školskih obroka u Evropi postaje sve važnije zbog sve brojnijih socijalnih pokazatelja i dobrobiti koje bi sa sobom doneli, potkrepljenih brojnim studijama. Prema podacima EU, gotovo četvrtina dece (oko 24,7 odsto), bilo je u riziku je od siromaštva ili socijalne isključenosti tokom 2022. godine.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju na porast broja gojazne dece i njihovih sve lošijih prehrambenih navika. Zbog toga škole sve češće postaju mesto gde se ne oblikuju samo budući intelektualci, već i zdravlje čitavih generacija u budućnosti.
Neka ranija istraživanja ukazuju da besplatni školski obroci doprinose boljoj koncentraciji, redovnom pohađanju nastave i smanjene gladi među decom. Nova analiza sada dodaje još jedan važan argument u korist uvođenja ove prakse, kvalitetnija i dostupnija ishrana utiče i na atmosferu u učionici.
U vremenu kada evropske zemlje tragaju za načinima da smanje socijalne razlike i unaprede mentalno zdravlje mladih, besplatan školski obrok izgleda da više nije samo pitanje socijalne pomoći, već ulaganje u pravednije društvo.
(EUpravo zato/euronews)
