Evropska komisija saopštila je da više od četiri miliona Ukrajinaca koji trenutno borave u Evropskoj uniji treba da zadrže pravo na privremenu zaštitu do marta 2027. godine. Istovremeno, pozvala je države članice da razvijaju programe koji bi podstakli dobrovoljni povratak Ukrajinaca u domovinu.
Prema predlogu, status privremene zaštite koji je uveden nakon početka ruske invazije u februaru 2022. bio bi produžen za još godinu dana, do marta 2027. Produženje mora biti potvrđeno od strane zemalja članica, a obuhvata 4,3 miliona Ukrajinaca, od kojih je trećina deca.
Komisija je, pored produženja zaštite, pozvala zemlje EU da razmišljaju dugoročnije i omoguće lakši prelazak Ukrajinaca na druge vrste boravišnih dozvola, poput studentskih i radnih viza. Takođe, predložila je uvođenje programa koji bi podržali povratak u Ukrajinu, uključujući organizovanje tzv. "istraživačkih poseta" domovini.
Komesar EU za unutrašnje poslove, Magnus Bruner, naglasio je da će svi povraci biti isključivo dobrovoljni, a da će odluka o ukidanju privremene zaštite biti doneta zajedno sa Ukrajinom i članicama EU "tek kada situacija postane stabilna".
Ovi predlozi stižu u trenutku kada ukrajinska vlada razvija planove za osnivanje "centara jedinstva", zajedničkih prostora u kojima bi građani mogli da dobiju informacije o mogućem povratku u domovinu, ali i o boljoj integraciji u zajednice u kojima trenutno borave. Prvi takav centar trebalo bi da bude otvoren ovog leta u Berlinu, a planirani su i u Pragu i španskom gradu Alikante.
Zamenik ukrajinskog premijera, Oleksij Černišov, izjavio je da je zemlji hitno potrebna povratnička radna snaga: "Potrebni su nam naši ljudi nazad čim se rat završi. Moramo da obnovimo i razvijamo ukrajinsku privredu, da je pretvorimo u prosperitetnu i demokratsku zemlju".
On je istakao da bi Ukrajina, ukoliko ostvari cilj da udvostruči ekonomiju u deset godina nakon rata, što smatra "sasvim dostižnim", mogla da zatreba dodatna četiri miliona radnika.
"Samo snažna ekonomija može otvoriti put uspešnoj budućnosti i integraciji Ukrajine u Evropsku uniju", rekao je Černišov.
Neuspešni razgovori u Istanbulu
Predlozi Komisije dolaze nakon neuspešnih razgovora u Istanbulu, gde su se Rusija i Ukrajina saglasile samo oko razmene zarobljenika. Moskva i dalje odbija da odustane od maksimalističkih ciljeva, uključujući priznanje četiri ukrajinske regije koje delimično kontroliše.
Černišov je rekao da dosadašnji rezultati pregovora nisu onakvi kakvi su mogli da budu. Naveo je da program dobrovoljnog povratka koji se razvija u saradnji sa UN-ovim agencijama, IOM i UNHCR, treba da odgovori na brojna pitanja koja muče svaku ukrajinsku porodicu u Evropi: "Kako da se vrate? Gde će raditi? Gde će živeti, ići u školu, šta ih čeka u zdravstvenom sistemu?"
Evropska komisija je najavila dodatnih 4 milijarde evra pomoći za podršku Ukrajincima u EU, uz 15 milijardi evra koje su članicama već dodeljene od 2022. godine.
Privremena zaštita za Ukrajince uvedena je u martu 2022, što je prvi put da je EU aktivirala tu meru, kao snažan znak solidarnosti. Status je već više puta produžavan, ali pojedine zemlje članice razmatraju alternativne modele.
Tako, na primer, u Češkoj Ukrajinci koji zarađuju najmanje 440.000 kruna godišnje (oko 14.900 funti) i imaju dvogodišnji boravak, mogu da apliciraju za dugoročnu boravišnu dozvolu. U Poljskoj, oni koji su pod privremenom zaštitom najmanje godinu dana mogu da traže trogodišnju boravišnu dozvolu, ali gube neke beneficije poput besplatne zdravstvene zaštite i oslobađanja od školarina.
Norveška, iako van EU, ima sličan sistem privremene zaštite, ali je prošle godine pooštrila pravila. Ukrajinci iz oblasti koje se smatraju bezbednim više ne dobijaju automatsko pravo boravka, već prolaze kroz redovnu azilantsku proceduru.
Podrška građana EU ukrajinskim izbeglicama i dalje je visoka, ali je opala u odnosu na prve mesece rata. Prema istraživanju Evrobarometra iz februara 2024, 71 odsto ispitanika podržava prihvat Ukrajinaca, dok je odmah nakon početka invazije taj procenat iznosio čak 88 odsto.
(EUpravo zato)
