Opuštena šetnja padinama brda Zvičina u Češkoj pretvorila se u izvanredno otkriće za dvoje srećnika koji su iskopali skriveno blago vredno najmanje 300.000 evra.
Pretpostavlja se da zlatnici potiču iz Srbije iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
Blago je pronađeno početkom februara, ali je tek nedavno o tome objavljena vest. Uključuje 598 zlatnika, izvrstan nakit i razne artefakte, a teži zapanjujućih sedam kilograma, od čega skoro 3,7 kilograma čine isključivo zlatnici.
Dok su planinari istraživali živopisni teren blizu poljske granice najpre su otkrili limenu posudu u kojoj se nalazilo skoro 600 zlatnika, uredno raspoređenih u jedanaest gomila umotanih u crnu tkaninu. Nedaleko od nje, u gvozdenoj kutiji su pronašli niz predmeta napravljenih od žutog metala: deset narukvica, žičanu torbicu, češalj, lanac i pudrijeru. Samo zlatnici čine približno 3,7 kilograma ukupne težine.
Stručnjaci u Muzeju istočne Češke još pokušavaju da odgonetnu kako je vredna kolekcija zakopana na ovoj lokaciji.
Kako je srpsko blago završilo u Češkoj?
Numizmatičar Vojćeh Bradle je rekao da je bio zaprepašćen pronalaskom i napomenuo je da novčići potiču iz Srbije negde iz dvadesetih i tridesetih godina, na osnovu njihovih oznaka, ali kako su stigli do Češke ostaje misterija.
U međuvremenu, pojavilo se nekoliko teorija.
Jedna mogućnost je da su ga sakrili Česi koji su bežali od nacističke okupacije posle 1938. godine.
Druga pretpostavka je da su ga mogli sakriti Nemci očekujući proterivanje posle Drugog svetskog rata 1945. godine. Treća teorija ukazuje na komunističke monetarne reforme iz 1953. godine kao potencijalni katalizator za skrivanje.
"Teško je reći da li je to bilo češko, nemačko ili jevrejsko zlato", komentarisao je direktor muzeja Petr Grulih.
Zanimljivo je da numizmatička analiza otkriva da zlatnici nisu češkog porekla, već da potiču iz raznovrsne kolekcije iz Francuske, Turske, Belgije, Austrougarske, sa manjim brojem iz Rumunije, Italije i Rusije. Dalja ispitivanja oznaka na austrougarskim novčićima ukazuju da su verovatno bili namenjeni teritoriji bivše Jugoslavije, tačnije Srbiji ili Bosni i Hercegovini, pre nego što su nekako stigli do Češke Republike.
Iako se trenutna tržišna vrednost prvenstveno zasniva na suštinskoj vrednosti zlata, očekuje se da je istorijski značaj otkrića daleko veći. Prema češkom zakonu, srećni planinari koji su naišli na ovo blago mogu imati pravo na nagradu do 10 odsto njegove vrednosti.
Muzej istočne Češke u Hradec Kraloveu sada preduzima ključni zadatak očuvanja ovih izuzetnih artefakata. Gaje nadu da će na kraju celu kolekciju predstaviti javnosti, nudeći opipljivu vezu sa fascinantnom i još uvek uglavnom neispričanom pričom iz prošlosti regiona.
Aktuelna arheološka istraživanja, zajedno sa arhivskim istraživanjima, obećavaju da će baciti dalje svetlo na identitet osobe koja je zakopala ovo blago i okolnosti koje su dovele do skrivanja.
(EUpravo zato/RTS)
· Reaguj
