Negativne posledice po zdravlje, povezane sa gasovima sa efektom staklene bašte, zagađivačima vazduha i toksičnim hemikalijama koje proizlaze iz proizvodnje i korišćenja plastike u svetu bi mogle da se udvostruče do 2040, otkrilo je istraživanje.
Istraživanje, objavljeno u časopisu "Lancet Planetary Health", identifikovalo je negativne posledice po zdravlje povezane sa svakom fazom životnog ciklusa plastike: od vađenja fosilnih goriva i proizvodnje materijala do njihovog odlaganja u okolinu.
Posledice uključuju respiratorne bolesti, rak, zdravstvene efekte povezane s globalnim zagrevanjem i druge ozbiljne probleme.
Tim istraživača, predvođen naučnicima sa Londonskog univerziteta LSHTM i univerziteta Tuluz i Ekseter, koristio je modeliranje kako bi uporedio nekoliko različitih scenarija buduće proizvodnje plastike, potrošnje i rukovođenja otpadom u razdoblju između 2016. i 2040.
Zagađenje vazduha zbog plastike
Ako se ništa ne promeni, njihova otkrića upućuju da bi negativne zdravstvene posledice od plastike mogle da se udvostruče. Emisije gasova sa efektom staklene bašte i sa njima povezano globalno zagrevanje bi se u tom slučaju odnosilo na 40 odsto tih zdravstvenih poteškoća, prema modeliranju.
Zagađenje vazduha, uglavnom zbog proizvodnje plastike, činilo bi 32 posto, a učinak toksičnih hemikalija puštenih u okolinu 27 posto. Manje od jedan posto bi se odnosilo na smanjenu dostupnost vode, učinke na ozonski omotač i povećano jonizovano zračenje.
Istraživači kažu da je reč o prvoj takvoj studiji koja procenjuje broj izgubljenih godina zdravog života zbog plastike u svetu. Bez promene sadašnjeg sistema, godišnje zdravstvene posledice bi mogle broj izgubljenih godina s 2,1 miliona u 2016. da povećaju na 4,5 miliona 2040.
Kombinacija mera
Preduzimanje koraka kako bi se povećalo prikupljanje plastičnog otpada ili reciklaža, prema istraživanju ne bi imalo većih učinaka na smanjenje zdravstvenih problema u svetu.
Međutim, modeliranje je pokazalo da bi kombinacija mera, koje bi uključivale i ograničenje proizvodnje, mogla da smanji zdravstvene poteškoće prouzrokovane plastikom za 43 odsto 2040. u upoređenju sa situacijom u kojoj se ništa ne bi menjalo.
Megan Dini, autorka studije s LSHTM-a, kazala je: "Često se krivica prebacuje na nas kao pojedinačne potrošače plastike ne bismo li mi rešili problem, ali premda svi imamo važnu ulogu u smanjenju korišćenja plastike, naša analiza pokazuje da je potrebna sistemska promena 'od kolevke do groba' u proizvodnji, upotrebi i odlaganju plastike".
(EUpravo zato/Index.hr)